IME I POJAM FILOZOFIJE

IME I POJAM FILOZOFIJE Reč filozofija potiče od grčke reči sofija .to znači mudrost i reči filos .to znači prijatelj, ljubitelj. Filozofija je dakle ljubav prema mudrosti, težnja ka mudrosti, ne mudrost sama po sebi. Pod uticajem nemačkog i latinskog jezika kod nas je u upotrebi izraz filozofija i filozof, a ne filosofija i filosof. Stari Grci su smatrali da su samo besmrtni bogovi zaista mudri, a da običan smrtnik može samo da teži mudrosti. Zato se uopšte javlja potreba za filozofijom:? Filozofija nastaje kao izraz čovekove svesne brige za sopstveni opstanak. Još kod starih Grka javlja se ta potreba da se razumom, snagom ljudskog duha uredi ljudski svet, da se razume čovek i njegov položaj u tom svetu . Baveći se filozofijom čovek preuzima odgovornost za smisao sopstvenog života kroz prevazilaženje duševnih i životnih kriza postojanja.
Podeli:
Opširnije

EGZISTENCIJALISTIČKA FILOZOFIJA

EGZISTENCIJALISTIČKA FILOZOFIJA   Egzistencijalizam je filozofski pravac koji se bavi problemom ljudske egzistencije, odnosno njenim poljuljanim temeljima budući da se javlja nakon Prvog svetskog rata. Temeljna teza egzistencijalista jeste „Egzistencija prethodi esenciji“. Osim filozofije problemima egizstencijalizma bavi se i književnost . Ključnim delom egzistencijalističke filozofije smatra se „Bitak i vreme“ Martina Hajdegera.
Podeli:
Opširnije

FILOZOFIJA LUDVIGA VITGENŠTAJNA

FILOZOFIJA LUDVIGA VITGENŠTAJNA Biografija Rodjen u Beču kao osmo dete bogatog austrijskog industrijalca, Vitgenštajn se obrazovao kod kuće do svoje 14 godine. U školi se koncentrisao na matematiku i nauku i dve godine je studirao mašinsko inžinjerstvo u Berlinu. Njegovi rani interesi bili su na polju aerodinamike i dok je bio na Manchester Univerzitetu u Engleskoj (1908-1911) izradio je plan eksperimentalnih aviona na mlazni pogon. Spisi filozofa Bertranda Russella i Gottloba Fregea imali su dubok uticaj na mladog Vitgenštajna koji je napustio studije inžinjerstva da bi studirao matematičku logiku na Cambridge Univerzitetu kod Russella, koji je primetio da je strasni učenik ‘uskoro znao sve što je trebalo da predajem’. Napustivši Cambridge
Podeli:
Opširnije

Filozofsko učenje Arthura Šopenhauera

Filozofsko učenje Arthura Šopenhauera Artur Šopenhauer zaista nije bio neki čovekoljubac. Štaviše, bio je pun prezira prema ljudima. Sam je sebe nazivao “čovekomrscem”. Njegova majka, nekada poznata spisateljica Johana Šopenhauer (Johanna Schopenhauer), često se žalila na “zlovolju” svog sina; nerviralo ju je njegovo “večno lamentiranje o gluposti sveta i ljudskoj bedi”. Sumnjičavo je vrebao šta bi svet oko njega mogao da mu učini nažao.
Podeli:
Opširnije