Istorija Gimnazije

Gimnazija u Zaječaru

Za razvoj školstva u Srbiji od velikog značaja je prvi zakon o školama donet 1833. godine kojim je bilo predviđeno da svaki okrug u Kneževini Srbiji mora imati po dve škole o državnom trošku, a da svaka opština koja ima crkvu mora imati i školu. Tada je odobrenjem knjaza Miloša u Kragujevcu otvorena Velika škola, koja je dve godine prerasla u Gimnaziju, prvu gimnaziju u Kneževini Srbiji, a 1836. i Glavne škole tj. gimnazije u Šapcu, Čačku i Zaječaru. Za direktora svih škola u Srbiji postavljen je Petar Radovanović.

Zaječarska gimnazija osnovana je 22. avgusta 1836. godine, ali je svoje prve đake primila krajem iste godine. Profesor prvih učenika zaječarske škole bio je Živojin Kerečki. Zaječarska gimnazija bila je smeštena u zgradi postojeće osnovne škole.

Političke prilike u Kneževini Srbiji uticale su da kneževsko namesništvo 1839. godine odluči da se mesto stolovanja timočkog vladike prebaci iz Zaječara u Negotin, a takođe i zaječarska glavna škola sa celokupnim svojim inventarom. Dotadašnji zaječarski djaci svoje školovanje nastavili su u Negotinu, gde je škola podignuta na viši rang četvorazredne polugimnazije. Knez Miloš je odobrio da se episkop Dositej i polugimnazija iz Negotina premeste u Zaječar. Direktor obnovljene gimnazije bio je Stojan Bošković, čijim je zalaganjem Gimnazija dobila školsku biblioteku. Bošković je važio za izuzetno učenu i uvažavanu ličnost, ne samo u Zaječaru, već i u čitavoj Srbiji.

Školske 1878/79. dvorazredna zaječarska realka je prerasla u nižu četvororazrednu gimnaziju. Narodna skupština Kraljevine Srbijie na svom XXV zasedanju u Nišu, 10. juna 1884. godine, odlučila je da Zaječar, prvi od svih gradova istočne Srbije, dobije višu gimnaziju. Zaječarska gimnazija svoju novu zgradu dobila je 1893. godine. Njeni temelji su postavljeni 1891. godine.

Zakonom o srednjim školama, jula 1898. godine, određeno je da srednje škole mogu biti potpune sa osam razreda i nepotpune sa četiri i pet razreda. Zaječar je uspeo da sačuva svoju „Gimnaziju Dositeja Obradovića“, dok su ostale potpune gimnazije u kraljevini nosile, uglavnom, imena članova dinastije Obrenovića. Ovaj naziv je ukinut ukazom od 10. aprila 1904. godine, kada joj je vraćeno staro ime „Gimnazija u Zaječaru“, a nakon ujedinjenja i stvaranja Kraljevine SHS, „Državna realna gimnazija u Zaječaru“.

Školske 1912/1913. godine, nakon opšte mobilizacije, zgrada gimnazije uzeta je za bolnicu i u njoj su prestala predavanja. Svi nastavnici počeli su da izvršavaju vojne zadatke. Izuzetan doprinos u prikupljanju pomoći za bolesnike i ranjene dali su učenici gimnazije. Veliki rat je zaustavio školovanje. Opet su se profesori i učenici odazvali opštoj mobilizaciji i zajedno sa srpskom vojskom proživeli golgotu.

U izveštajima iz 1918. godine o ratnoj šteti koju je škola pretrpela nalaze se i podaci da je zgrada jako oštećena: od nameštaja ništa nije ostalo, učila gotovo i da nema, a biblioteka ne postoji. Sve ovo nije omelo gimnazijalce da, iako u otežanim uslovima, nastave da stvaraju i rade.

Politička previranja u Kraljevini Jugoslaviji 1941. godine odrazila su se i na rad zaječarske gimnazije. Školska 1941/42. godina prošla je sa više prekida nastavnog procesa. Zbog neredovnih prilika povremeno se radilo po učeničkim domovima.

U skladu sa reformama koje su pratile školstvo pedesetih godina, 1957. uselila je i promenila naziv škole u „Moša Pijade“. Gimnazija je školske 1959/1960. godine, odlukom Saveta za prosvetu Narodnog odbora sreza, prebačena iz svoje matične zgrade u adaptiranu zgradu oblasnog odbora. Četiri godine kasnije gimnazija dobija svoju novosagrađenu zgradu u okviru srednjoškolskog centra, gde se i danas nalazi.

Početkom 1990. godine izvršena je ponovna korekcija zakonskih propisa u obrazovanju koja vraća gimnazije kao tip škole. Škola je svoju delatnost upisala u sudski registar kod Okružnog privrednog suda u Zaječaru pod imenom Gimnazija u Zaječaru.

Kroz zaječarsku Gimnaziju prošli su mnogi đaci. Mnogi od njih su postali učeni i poznati ljudi koji su prevazišli svoje učitelje: Nikola Pašić, Adam Bogosavljević, Jovan Atanacković, Stevan Stojanović Mokranjac, Đorđe Genčić, Petar Živković, Milan Gavrilović, Branko Lazarević, Zoran Radmilović i mnogi drugi.

Podeli:
Opširnije