IME I POJAM FILOZOFIJE
IME I POJAM FILOZOFIJE Reč filozofija potiče od grčke reči sofija .to znači mudrost i reči filos .to znači prijatelj, ljubitelj. Filozofija je dakle ljubav prema mudrosti, težnja ka mudrosti, ne mudrost sama po sebi. Pod uticajem nemačkog i latinskog jezika kod nas je u upotrebi izraz filozofija i filozof, a ne filosofija i filosof. Stari Grci su smatrali da su samo besmrtni bogovi zaista mudri, a da običan smrtnik može samo da teži mudrosti. Zato se uopšte javlja potreba za filozofijom:? Filozofija nastaje kao izraz čovekove svesne brige za sopstveni opstanak. Još kod starih Grka javlja se ta potreba da se razumom, snagom ljudskog duha uredi ljudski svet, da se razume čovek i njegov položaj u tom svetu . Baveći se filozofijom čovek preuzima odgovornost za smisao sopstvenog života kroz prevazilaženje duševnih i životnih kriza postojanja. U tom smislu filozofija je racionalno, metodsko i sistematsko ispitivanje stvarnosti . To podrazumeva razumevanje, objašnjavanje i vrednovanje sveta i čoveka u njemu. Filozofija je : – životna mudrost – ispitivanje čovekovog položaja u svetu – istraživanje pravila ispravnog mišljenja Filozofija je, dakle, razmišljanje o razmišljanju, traženje opštih crta u našem i u razmišljanju drugih ljudi , sa ciljem da se odluči koji način razmišljanja je bolji. A bolji je onaj način koji nam pomaže da bolje sagledavamo stvarnost, što je opšti cilj svakog saznanja. Pomoću filozofije bi trebalo da naučimo koji činioci povoljno utiču na sagledavanje stvarnosti.Istinito sagledavanje stvarnosti je jednostavan cilj filozofije.Poreklo i istorijska podela filozofije Pre pojave filozofije, ljudi su takođe verovali u neke priče u koje su smestili svoja verovanja i znanja. Te priče su bili mitovi. Mit je narodna priča koja se bavi poreklom poznatog sveta, bogovima i davnom prošlošću naroda. Karakteristike mitova su: prenošenje sa “kolena na koleno”, u suštini, u istom obliku, anonimnost autora i dominacija mašte u odnosu na racionalnost. Kada se dovede u pitanje i forma i sadržaj mitova, nastaje filozofija. Sa njom se pojavljuju prvi filozofi (“mudraci”), ljudi sa imenom i prezimenom koji iznose svoja mišljenja vezana za neka od pitanja na koja je odgovarao i mit. Iako su upotrebili sve svoje moći da dođu do svojih učenja, oni su svesni da su ona delo ljudskog razuma, te mogućnosti da će biti kritikovana i proveravana i da će možda biti odbačena u korist boljih. Filozofija je, dakle, kritičko mišljenje kome bi trebalo da je stran svaki dogmatizam. Ona je, takođe, rezultat razloga, argumenata, u čemu se ogleda njena racionalnost. Nastala u Staroj Grčkoj oko 7 veka p.n.e. filozofija je prošla kroz barem četiri velika razdoblja: 1) Antička filozofija spaja filozofiju Grčke i Rima. Poslednja grčka filozofska škola ukinuta je dekretom rimskog cara Justinijana 529. godine n.e., ali je Plotin, poslednji značajniji mislilac na koga nije uticalo hrišćanstvo, umro oko 270. god.n.e. 2) Srednjovekovna filozofija, (od 4-og veka n.e. do pojave renesanse u 14. veku) je period u kome su glavni problemi vezani za odnos filozofije i religije, odnosno razuma i vere. U toku srednjeg veka hrišćanstvo postaje dominantna religija u Evropi. Kulturni život odvija se mahom u okviru crkve. Mnogi sveštenici, iako prvenstveno teolozi, bave se i filozofskim problemima naslanjajući se na mislioce antičke filozofije, najviše na Platona i Aristotela. 3) Moderna filozofija, (počinje u periodu renesanse od 14. do 16. veka, a dobija zamah u 17. veku) u kojoj su glavna pitanja vezana za brzu promenu društva do koje dolazi zahvaljujući napretku u naukama. 17. vek se naziva i “doba razuma”, jer se svi moderni filozofi prvenstveno bave prirodom našeg razuma pokušavajući da formulišu pravila za njegovu upotrebu koja bi vodila otkrivanju tajni prirode. Oni razum istovremeno shvataju kao moć koja može da proizvede i opravda principe oko kojih bi se ljudi mogli složiti, što bi trebalo da omogući da u društvu bude manje svađa i neprijateljstava. Period moderne filozofije završava se sa klasičnom nemačkom filozofijom u kojoj se ističu čuveni filozofi Kant i Hegel . 4) Savremena filozofija je zajedničko ime za mnoštvo pravaca i pojedinaca koji se javljaju u 19. i 20. veku. Pomenućemo sada nekoliko: marksizam, pozitivizam, egzistencijalizam i fenomenologija. ODNOS FILOZOFIJE PREMA DRUGIM DUHOVNIM DELATNOSTIMA Filozofija nije jedina duhovna delatnost koja pokušava da razume i objasni smisao i poreklo ljudskog postojanja i sveta u celini. Druge duhovne delatnosti – kao što su mit, religija, umetnost, i nauka – takođe teže za tim ciljem, naravno, svaka na svoj način. Zbog toga možemo govoriti o njihovom međusobnom uticaju, preplitanju, ali i razlikovanju.
- Mit (grč. mythos – priča, predavanje) predstavlja priču o prošlosti, poreklu i nastanku sveta ili neke narodne zajednice, sa mnogo religioznih i fantastičnih elemenata, koja se prenosi kroz tradiciju u nepromenjenom obliku. Za razvoj filozofije naročito su značajni grčki mitovi, koje poznajemo, preko Homerovih spevova Ilijade i Odiseje i preko Hesiodove Teogonije. Mnogi elementi grčkih mitova nalaze se u mišljenju grčkih filozofa. Međutim, ti elementi ne umanjuju razlike između mita i filozofije, koja svoja objašnjenja zasniva pre svega na upotrebi razložnog, kritičkog govora – logosa.
- Religija (lat. religare – povezivati) predstavlja sistem verovanja s utvrđenim obredima kojim se iskazuje odnos ljudskog bića prema Bogu (onome što je sveto, božansko). Smatra se univerzalnom kulturnom pojavom, što znači da nisu poznate zajednice koje nemaju neki oblik religije. To je navelo neke mislioce da definišu čoveka kao religiozno biće, čime naglašavaju da je religija izraz potrebe za uspostavljanjem veze između čoveka kao konačnog (smrtnog) bića i beskonačne, večne stvarnosti. Ova veza se utvrđuje preko različitih verskih obreda i ustanova (crkva). Najveći je značaj hrišćanske religije koja je najizrazitiji u srednjem veku. Iz te veze razviće seteologija kao disciplina religioznog mišljenja koja upotrebljava filozofiju za opravdavanje osnovnih religioznih dogmi, prakse i iskustva. Zbog značaja koji religija ima u istoriji, ali i modernom svetu, razvila se i filozofija religije kao posebna filozofska disciplina.
- Umetnost obuhvata takve delatnosti kao što su slikarstvo,vajarstvo, muzika, književnost, arhitektura, balet, film… U antičko vreme pojam umetnosti obuhvatao je i različite zanatske veštine (grč. tehne). Umetnost se definiše na različite načine i veoma je teško naći jednu opšte prihvaćenu definiciju.
- Nauka je, najopštije govoreći, razumsko znanje o svetu i prirodi. Ona obuhvata sistem znanja koji se tiče fizičkog sveta, čoveka i društva, zasnovan na nepristrasnom posmatranju i istraživanju čiji je cilj otkrivanje opštih zakona koji vladaju u svetu.
Trackback from your site.