EGZISTENCIJALISTIČKA FILOZOFIJA

EGZISTENCIJALISTIČKA FILOZOFIJA   Egzistencijalizam je filozofski pravac koji se bavi problemom ljudske egzistencije, odnosno njenim poljuljanim temeljima budući da se javlja nakon Prvog svetskog rata. Temeljna teza egzistencijalista jeste „Egzistencija prethodi esenciji“. Osim filozofije problemima egizstencijalizma bavi se i književnost . Ključnim delom egzistencijalističke filozofije smatra se „Bitak i vreme“ Martina Hajdegera.
Podeli:
Opširnije

FILOZOFIJA LUDVIGA VITGENŠTAJNA

FILOZOFIJA LUDVIGA VITGENŠTAJNA Biografija Rodjen u Beču kao osmo dete bogatog austrijskog industrijalca, Vitgenštajn se obrazovao kod kuće do svoje 14 godine. U školi se koncentrisao na matematiku i nauku i dve godine je studirao mašinsko inžinjerstvo u Berlinu. Njegovi rani interesi bili su na polju aerodinamike i dok je bio na Manchester Univerzitetu u Engleskoj (1908-1911) izradio je plan eksperimentalnih aviona na mlazni pogon. Spisi filozofa Bertranda Russella i Gottloba Fregea imali su dubok uticaj na mladog Vitgenštajna koji je napustio studije inžinjerstva da bi studirao matematičku logiku na Cambridge Univerzitetu kod Russella, koji je primetio da je strasni učenik ‘uskoro znao sve što je trebalo da predajem’. Napustivši Cambridge
Podeli:
Opširnije

Filozofsko učenje Arthura Šopenhauera

Filozofsko učenje Arthura Šopenhauera Artur Šopenhauer zaista nije bio neki čovekoljubac. Štaviše, bio je pun prezira prema ljudima. Sam je sebe nazivao “čovekomrscem”. Njegova majka, nekada poznata spisateljica Johana Šopenhauer (Johanna Schopenhauer), često se žalila na “zlovolju” svog sina; nerviralo ju je njegovo “večno lamentiranje o gluposti sveta i ljudskoj bedi”. Sumnjičavo je vrebao šta bi svet oko njega mogao da mu učini nažao.
Podeli:
Opširnije

Fridrih Niče (1844-1900)

“Život uopšte znači: biti u opasnosti” Fridrih Niče je jedan od najpoznatijih filozofa druge polovine XIX veka. Rodio se 15. oktobra 1844. godine u Rekenu, blizu Licene u Saksonskoj, kao sin lokalnog protestantskog paroha. Kao dečak ostao je bez oca, pa su njegovi prešli u Hamburg.Godine 1858, stupio je u čuvenu srednju školu u Pforti, a 1864 na univerzitet u Bonu. Svoju prvobitnu nameru za teologiju, zamenio je prelaskom na klasičnu filozofiju. Studirao je u Bonu, a sa prelaskom svog profesora Ričla prelazi i on u Lajpcig.
Podeli:
Opširnije