Ученици зајечарске Гимназије, у сарадњи са ,,Дечијим центром“, учествовали су на седмодневној ђачкој размени у Сремским Карловцима. Овај пројекат размене је реализован са циљем да се ученици, на адекватан начин, упознају са културом и богатом традицијом северног и источног дела наше државе, а пре свега са циљем да се подстакну сарадња и пријатељски односи између ученика, али и самих школа.
Своје утиске о боравку у Сремским Карловцима испричала је Анђела Милошевић, ученица четвртог разреда природно – математичког смера: ,,Јако ме је радовао одлазак у Сремске Карловце. Ово је био први одлазак у ово дивно место и сигурна сам да ћу поново отићи тамо. Чак сам се у једном тренутку осетила и почаствовано јер смо добили дозволу да уђемо у библиотеку карловачке Гимназије. О самом појму интеркултуралности сам чула пре ове размене, а учешће у пројекту оваквог типа је надоградило моја сазнања из многих области. У Сремским Карловцима сам добила прилику да цртам на свили, обилазили смо многа историјски значајна места, а што је најважније, склопили нова пријатељства. Волела бих да имамо више оваквих размена јер сматрам да су оваква искуства најлепша.“
Доброта је појам чије значење не можемо потпуно одредити, али је ова реч свима позната и блиска. Волела бих да знам да ли је ово само реч или доброта може бити нешто стварније.
За неке људе доброта је облик лепог понашања, културе, саосећајности, а можда и нечег неописивог што примећујемо у другима и што нас ка њима привлачи. Нису сви људи на овом свету добри, али мислим да имају потенцијала да буду. Човек треба да буде реалан, саосећајан, пажљив, несебичан да би био добар. Доброта је, заправо, свест о исправности, а свест касније води до поступака. Сада када нам је смисао појма доброте мало јаснији, треба се запитати: чему она служи? Шта доброта може да учини или да постигне? Свет је и добар и лош, равнотежа постоји. Многи би рекли да је искварен, уништен, или на путу ка уништењу. Желим да верујем да свет можемо сачувати. Може ли доброта у томе помоћи?
Замислимо једну идеалну ситуацију: сви људи овог света се удруже, а они који нису толико добри откривају у себи оно што нису знали да у њима постоји и тако постају бољи. У овој ситуацији би се највећи проблеми човечанства решили за трен, зар не? Можемо помислити да је највећи проблем човечанства промена климе, нестанак биљака и животиња, глад и немаштина, али највише невоља долази од људи. Ми бисмо могли бити савршена бића, али смо духовно слаби. Морал је концепт који не може свако да разуме и прихвати и то је у реду. Природно је. Зато мислим да сву огромну доброту треба усмерити прво на нас саме, а затим и на људе око нас. Не желим да мислим да су људи лоши, оптимиста сам, већ да нису пронашли у себи оно што их може учинити бољим.
Свет можемо спасити тако што ћемо спасити себе. То је једини начин да, уместо да замишљамо идеални универзум, почнемо у њему да живимо.
ВЕЛИКИ УСПЕХ ЧЛАНОВА ФОЛКЛОРНОГ АНСАМБЛА НА МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ У ПОЉСКОЈ!
На недавно одржаном Међународном фестивалу фолклора ,,Лица традиције-Зиелона Гора 2021“ у Пољској, чланови фолклорног ансамбла Центра за традиционалне уметности ,,Корени“ остварили су завидан резултат – освојили су прво место, према оценама стручног жирија, и новчану награду.
На поменутом фестивалу учествовало је десет тимова из различитих крајева света (из Пољске, Украјине, Чешке, Индије, Словачке и Србије). Наши сјајни фолклористи су, упркос веома јакој конкуренцији, својим наступима (у току једног дана су наступали и више пута) одушевили све присутне и заслужено освојили ову престижну награду. Осим извођења фолклорних игара, чланови ансамбла су имали прилику да у Етнографском музеју у Зиеленој Гори представе део традиционалног занатства наше земље, али и добро познате српске специјалитете.
По повратку у Зајечар приређен је свечани дочек у њихову част који ће се, сигурно, дуго памтити.
Своје утиске о томе како је било на међународном фестивалу у Пољској испричале су Јована Првуловић (ученица четвртог разреда природно-математичког смера) и Ђурђа Видановић (ученица четвртог разреда информатичког смера).
Јована Првуловић је истакла: ,,Ово је било једно невероватно путовање које је донело сасвим ново искуство. До сада нисмо имали прилике да путујемо тако далеко. Заиста је било сјајно, упознали смо многе људе и склопили нова пријатељства.“
Ђурђа Видановић нам је овако описала свој доживљај: ,,Обожавам фолклор и народну традицију. Много волим да играм фолклорне игре и то ме јако испуњава.“
У оквиру 6. Фестивала хришћанске културе у петак 17. септембра 2021. године у дворишту Матичне библиотеке „Светозар Марковић“ ђацима зајечарске Гимназије је о свом књижевном животу говорио писац Владимир Пишталo. Осврт на дело писца дао је Ненад Шапоња.
Владимир Пиштало је савремени српски писац. Рођен у Сарајеву 1960. године.
Растао је у Мостару, Краљеву и Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Студирао је право у Београду и Сарајеву. Докторирао је америчку историју на Универзитету у Новом Хемпширу, у Сједињеним Америчким Државама.
Пре него што је отпутовао у Сједињене Америчке Државе 1993. године, радио је као новинар и активно и критички коментарисао крвави распад Југославије у својој колумни у часопису Време. Предавао је америчку и светску историју на Бекер колеџу. Ове године је именован за управника Народне библиотеке у Београду. Његова најпознатија дела су: „Тесла, портрет међу маскама“, „Венеција“, „Значење џокера“ (награда Меша Селимовић), „Сунце овог дана“, „Миленијум у Београду“, „Приче из целог света“, „Александрида“. Дела Владимира Пиштала преведена су на више светских језика.
Роман „Тесла, портрет међу маскама“ је награђен НИН – овом наградом и Наградом Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу. Овај роман је преведен на седамнаест светских језика. Последњих година роман је стекао велику популарност у Турској у којој је за две и по године продат у сто хиљада примерака. Роман „Миленијум у Београду“ је омиљен међу француским читаоцима. У Француској је овај роман био у најужем избору (међу пет романа) за награду „Femina“.
Владимир Пиштало је на почетку књижевног сусрета прочитао одломак из књиге „Сунце овог дана“:
„Драги Иване,
Све што је икад постигнуто на свету постигнуто је упркос нечему, упркос предрасудама, упркос болести, упркос сиромаштву. Ваша мајка је била слабо писмена. Отац вам је био алкохоличар и школски подводник. Боже, како су то ниске полазне позиције! Колико је само немилосрдне одлучности, непоткупљиве верности срца, требало да се попнете донде докле сте се попели.“
Ненад Шапоња, оснивач и уредник издавачке куће „Агора“, истакао је да је ова књига другачија од свих књига које говоре о Иви Андрићу. Ово је епистоларни роман састављен из низа писама упућених Андрићу. Тема писама је књижевност и лепота Андрићевих речи.
Књигу „Тесла, портрет међу маскама“ Ненад Шапоња не одређује као биографску, већ као књигу у којој Владимир Пиштало спаја поетичност, слику и звук док говори о животу Николе Тесле на књижевни начин.
Говорећи о књизи „Миленијум у Београду“ аутор је рекао да се кроз велику књижевност свет може лакше разумети.
Након разговора са ученицима Гимназије, Владимир Пиштало је прочитао још један одломак из књиге „Сунце овог дана“:
„Љубав
Шта је то? Харакири жудње. Упала душе. Гробљанска растуженост. Чулна фиброза? Болна недовољност? Блаженствена рањеност. Је ли то певање кроз плач? Мирис цветова? Превој кука? Дубина деколтеа? Боје латица? Искра у оку? Је ли то пуцање ега? Је ли то пут свиле?“
Своје гостовање писац је завршио речима које враћају веру у књижевност и смисао њеног постојања: „Ја мислим да ће књиге преживети“.
