У понедељак 29. новембра 2021. године зајечарску Гимназију посетила је докторка Афердита Мустафа, педијатар у дечијем диспанзеру у Дому здравља у Бујановцу и одборник општине Бујановац од 2002. године. Афердита Мустафа је била друга гошћа у оквиру пројекта Дечијег центра „И ја сам Малала – Образовање је моћ“. Циљ овог пројекта је да промовише значај образовања и да оснажи 24 девојке из Ниша, Бујановца и Зајечара у развоју интерперсоналних и дигиталних вештина.
„Живим у Бујановцу, радим са децом и то ми причињава задовољство. Факултет сам завршила на Универзитету у Приштини након чега сам се 2001. године запослила у Бујановцу. Специјализацију сам завршила на Универзитету у Нишу 2012. године и од тада радим на дечијем диспанзеру“ рекла је докторка Афердита Мустафа. Поред редовног посла, докторка Афердита се труди да у Бујановцу оствари неки вид промене.
Докторка је присутнима причала о одрастању у граду у коме живе људи различитих вера, о свом школовању и препрекама на путу ка образовању. Посебно је издвојила подршку родитеља и супруга. Истакла је важност воље и значај образовања младих.
„Покушавамо да са четири гошће које ће долазити у средње школе у Зајечару, Нишу и Бујановцумотивишемо младе, не само девојке, већ и момке да наставе своје образовање. Мислим да је подршка потребна и једнима и другима подједнако, али девојке се чешће, због неједнаких услова, одлучују на одустајање од даљег школовања.Стога и јесте осмишљен овај пројекат.
Последњи пут када смо били са Марином Симеуновић, мастер правницом, успели смо да једној девојци помогнемо и оснажимо је да настави, без обзира на то што живи у хранитељској породици. То су ствари због којих се увек треба боритијер ако смо једну особу успели да променимо и дали јој снагу и вољу, то је сасвим довољно.“ – поручила је Селена Ристић Витомировић, председница удружења „Дечији центар“ у Зајечару.
Писање поезије је вид слободе да се речима искажу тајанствене мисли, осећања, необичне слике.
Анђела Ђорђевић (IV1), прву песму је написала када је научила прва слова и почела да чита. Љубав према лепој речи траје и данас. Представљамо вам њене песме које су објављене у збирци “Лирска круна”.
Београд, 28. октобра 2021. – Недавно објављени септембарски број угледног француског књижевног часописа Atelier du roman из Париза у целини је посвећен књижевности Данила Киша.
Објављен под насловом Данило Киш или Глас уметности, овај број часописа Atelier du roman доноси и два Кишова есеја из прве половине осамдесетих година: „Хомо поетикус, упркос свему“ и „Савети младом писцу“.
Поред тога, часопис објављује текстове о Данилу Кишу и његовој књижевности чији су аутори француски, амерички, немачки, шпански, италијански, мађарски, румунски, српски, као и аутори с подручја бивше Југославије.
Међу ауторима текстова налазе се Ги Скарпета, Илма Ракуса, Кристијан Салмон, Норбер Чарни, Антонио Муњоз Молина, Џон Кокс, Жан Пјер Морел, Миљенко Јерговић, Викторија Радич, Марк Томпсон, Катарина Волф-Грисхабер, Симона Карета, Мухарем Баздуљ, Ивана Велимирац, Александар Костић, Филип Чоловић.
– Што време више пролази, Данило Киш је све актуелнији. Њему смо посветили наш осми број у јесен 1996. године. Сада му се још једном враћамо. Да наставимо да учимо од једног од највећих писаца двадесетог века. И наставићемо да разговарамо о њему, свакако – каже у уредничком уводнику Кишовог броја часописа Atelier du roman Лакис Прогуидис, књижевни критичар и есејиста, и сам аутор једног од есеја у овом издању часописа.
Славна песма Мери Елизабет Фрај у препеву Душана Војновића.
Београд, 26. августа 2021.
Не стој крај мог гроба и не пати.
Ја тамо нисам. Ја нећу заспати.
Ја сам хиљаду ветрова сада,
Ја сам снег што лагано пада.
Ја сам благи пљусак који стиже,
Ја сам житно поље што класје подиже.
Ја сам у јутарњем миру,
Ја сам у љупком пиру
Прелепих птица што по небу језде,
Ја сам сјај што бацају звезде.
Ја сам цвет што латице проби,
Ја сам у тихој соби.
Ја сам у птици, што пева у Срему,
Ја сам у лепом свему.
Не стој крај мог гроба и не плачи,
Ја умро нисам. Нит’ то ишта значи.
Препев: Душан Војновић
Стразбур, август 2021. године
Напомена преводиоца: Песма Мери Елизабет Фрај (1905-2004) „Не стој крај мог гроба и не пати“ једна је од најпопуларнијих песама на енглеском језику. Дуго се није знало ко је написао ову песму, да би се тек пред крај прошлог века утврдило да је ауторка жена која се зове Мери Елизабет Фреј. Мада и даље псотоје спорадична оспоравања ауторства, данас се углавном сматра да је Мери Елизабет Фрај ауторка ове песме утехе и стоичког мира.
Због своје велике моћи да помогне људима да превазиђу губитак најближих (као и да се суоче са смрћу уопште), песма је доживела велику популарност и имала значајан утицај на популарну културу у САД и Великој Британији. Нешто слично догодило се потом и свуда где је успешно препевана.
Песма „Не стој крај мог гроба и не пати“ постоји у стотинама различитих верзија, а ова коју сам препевао је, по казивању саме ауторке, оригинална верзија.
(Преузето са сајта издавачке куће Архипелаг)
У периоду од 26. до 29. октобра 2021. реализован је низ догађаја везаних за организацију „Интеркултура Србија“. Гости у оквиру ових активности били су ученици из Бразила (Vinicijus Steger) и из Италије (Yassin Bassyouni Sharaf). Ученици су дошли у Србију на програм размене што је била савршена прилика за промоцију програма зајечарским гимназијалцима.
У среду 27. октобра 2021. организована је радионица на којој су ученици Гимназије имали прилику да се боље упознају са програмом Интеркултуре и да разговарају са ученицима на размени. Након тога, дружили смо се и упознали различите светске културе.
Такође је организована и утакмица у малом фудбалу 29. 10. 2021. у којој су играли тим Бразила против тима Италије. Тимови су имали и подршку из разних одељења. За тим Бразила играли су Vinicijus Steger, Александар Илић, Павле Маринковић и Богдан Ивковић, док су у противничком тиму били Yassin Bassyouni Sharaf, Бане Живић, Никола Тошић и Растко Николић. Иако резултат није био у првом плану, утакмица је завршена резултатом 7:5 за Бразил.
После свих активности и дружења, верујемо да смо заинтересовали ученике за програм и за даљу сарадњу са Интеркултуром. Сви ученици су уживали, стекли по неко ново искуство и научили много тога новог од другара из иностранства.
