NAUČNO OBJAŠNJENJE
NAUČNO OBJAŠNJENJE Postoji metodološki spor oko toga kakve metode koriste prirodne nauke a kakve društvene nauke. Ovo pitanje postavlja problem razlike između prirodnih i društvenih zakonitosti. Prirodne nauke istražuju pojave u kojima vladaju zakoni, dok društvene nauke ispituju pojave koje su pod uticajem društvenih institucija, pravila i normi ponašanja. Pritom se posebno ima u vidu istorijska nauka. U društvenim naukama moraju se razumeti motivi, namere koje istorijski i psihološki utuču na događaje vezane za svet ljudskih stvari. NAUČNO OBJAŠNJENJE: Naučno objasniti neku pojavu znači dokazati da je ona nužno nastala iz nekog prethodnog činjeničkog stanja. Svako se objašnjenje sastoji iz sledeća tri osnovna elementa : 1) opis pojave koju treba objasniti. 2) Konstataciju jedne ili više činjenica koje prethode pojavi koju treba objasniti. 3) formulizacija trajne i nužne veze između ove dve vrste pojava u tom smislu da se opis pojave može objasniti na osnovu druge grupe pojava. Ovaj vid objašnjenja jeste objašnjenje na osnovu zakona. Za sva naučna objašnjenja karakteristično je to da ona odgovaraju na pitanje ZAŠTO? Zašto se neka određena pojava desila tako, kako se desila? ,,Ako A onda B’’ razlikuju se uzročna, genetička, funkcionalna i teleološka objašnjenja. POJAM KAUZALITETA Opšti i nužni odnos između dve pojave, od kojih jedna svojim delovanjem proizvodi, stvara drugu pojavu nazivamo kauzalitetom (uzročnošću). Ovaj odnos je opšti zato što važi za svake pojave određene vrste, tj. važi bez izuztka. On je nužan, zato što ne može da ne važi. Drugim rečima, kada god postoji uzrok, mora postojati i posledica. Istnisku uzročnost moramo razlikovati od prostog vremenskog sleda jedne pojave iza druge. Često se dešava da jedna pojava kosntantno, stalno prethodi drugoj pojavi, a da pri tome nije njen uzrok. Niko, na primer, ne bi mogao da kaže da je dan uzrok noć i obrnuto, ili da je leto uzrok jeseni i tome slično. Za pojam uzroka nije neophodno samo to da pojava stalno vremenski prethodi nekoj drugoj pojavi, već je bitno i to da pojava koja vremenski prethodi svojim delovanjem proizvodi ili izaziva drugu pojavu. Vrste kauzalnog objašnjenja Pretpostavimo da je jutro i da ste se probudili. Kako možemo da objasnimo tu činjenicu? Ili drugačije, koju povaju možemo da navedemo kao uzrok vašeg buđenja. Jedan odgovor bi mogao da glasi: sat je zvonio i to je izazvalo vaše buđenje. Drugi odgovor bi, pak, mogao biti: probudio sam se kako bih stigao na vreme u školu. Primetite da je u oba slučaja objašnjena ista pojava – vaše buđenje. Primetite i to da oba objašnjenja mogu da budu adekvatna – zaista može da bude slučaj da je sat zvonio, i zaista može da bude slučaj da ste se probudili da biste stigli u školu na vreme. Koja je razlika između ove dve pojave: a) zvonjenje sata prethodi vremenski vašem buđenju, dok dolazak na vreme u školu vremenski sledi vašem buđenju, b) zvonjenje sata deluje razbuđujuće na vas, dok dolazak u školu na vreme predstavlja svrhu, cilj zbog koga se budite. Za nauku najveću saznajnu vrednost imaju uzročna objašnjenja. Neku pojavu nabolje upoznajemo preko uzroka koji je izazivaju a poznavanje tih uzroka pomaže naučnicima da tu pojavu bolje eksperimentalno kontrolišu i da je predviđaju. Kad su u pitanju genetička objašnjenja pojavu koju želimo ba objasnimo dovodimo u vezu sa prethodnim fazama njenog razvitka . Ova su objašnjenja česta u istoriji, psihijatriji, pedagogiji itd. Slična uzročnim su funkcionalna objašnjenja koja govore o uzajamnoj povezanosti pojava u okviru neke celine posebno ako je u pitanju organska celina. Ova objašnjenja su česta u biologiji i medicini. Od svih tipova naučnog objašnjenja bitno se razlikuje teleološko objašnjenje jer se odnosi na subjektivne činjenice bitne za ostvarivanje nekog cilja, neke svrhe. Zato je teleološko objašnjenje primenljivo na društvene nauke, posebno na istoriju, sociologiju, politikologiju i psihologiju u kojima je bitno upoznati ciljeve, namere ,svrhe odnos sredstvo – cilj, tendencije razvoja itd.Trackback from your site.