О слободи
Срце ми дрхти када помињем слободу знајући колико људи је не поседује. Реч слобода не односи се само на физичку слободу човека, већ на све оно што човека чини, говорење, ставови и идеје, начин облачења…
Неки људи немају могућност да се крећу, виде или чују шта желе, а камоли да употребљавају своје вештине које би их као величанствена крила винула у небеса. Можемо ли ми као велики чудесни албатрос летети морима слободно без доконих морнара који би нас у томе спречили? Страшно је говорити о ропствовању у данашњем времену јер је човек већ прошао кроз толика страдања и научио много о слободи када је није имао. Људи понављају своје грешке не осврћући се много на прошлост и спремни су да одузму туђу слободу као да се ради о нечему ситном и безвредном.
Да би се овај свет променио и да би небо било препуно албатроса, морамо завирити у прошлост из које можемо много научити. Наши преци су нам оставили толико писаних блага, прича, песама, дневника која говоре о слободи. Немојмо им дати да избледе и да нестану, већ им дајмо смисао и она ће нам помоћи да разумемо слободу.
Свако има право да буде слободан, да мисли, жели и говори шта му срце каже и зато немојмо бити докони морнари, већ помозимо тим крилима да се вину што више у небеса.
Сташа Маринковић IV3
 |
Trackback from your site.