О новинарству – Дина Ђорђевић
Вест више није да је пас ујео човека, већ да је човек ујео пса. Ово је једна од првих лекција на Факултету политичких наука коју будући новинари чују. Осим што заголица машту, њена сврха је да инспирише будуће новинаре да дају свој максимум и дођу до несвакидашњих прича. Само најупорнији имаће довољно среће да то учине. Међутим, новинарство је много више од генијалних прича и талентованих узора. Људима је свакодневно неопходно да имају потпуне информације о догађајима у друштву како би га боље разумели, а самим тим и доносили боље одлуке за себе и своје породице.
Овај посао, истина, не обећава гламурозан живот, али гарантује узбуђење и динимаку ономе ко се за њега определи. Нема истог дана, нема шаблона и рутине, сваки нови задатак је другачији и прича за себе. Често нема устаљеног радног времена, већ се договарају задаци и рокови. Свакодневну рутиму испред лаптопа умеју да замене точкови аутомобила и путовања. Тако новинари долазе до проблема готово заборављених људи који живе далеко од градова.
За новинаре се каже да су копачи друштвеног ђубрета.. Они ће, рецимо, објавити када открију да неко крши закон и за то не одговара на суду или злоупотребљава моћ и тако бива привилегован у односу на друге људе у друштву. Новинарство треба да је увек у јавном интересу и да служи као аларм да се проблеми реше. Међутим, пут није лак.
Долазак до информације је као лавиринт са много ћорсокака и наизглед без решења. Попут математичког задатка са више непознатих. Као такмичење у коме противник увек има предност, а други такмичар покушава да га престигне. Понекад је то права детективска игра у којој се претпоставља шта би неко други урадио и тако се слаже пазл, док се не открије читава слика.
Још увек нисам упознала новинара који по својој природи није радознао, знатижељан и који при најобичнијем сусрету, макар и са комшијом, не би желео да постави бар хиљаду питања. Они најквалитетнији усмере своју природу и таленат тако да учине најбоље за друштво. Уместо таблоидног новинарства људима пружају информације, благовремено и без навијања за неку од страна. Најбољи међу њима копајући по свакодневном „ђубрету“ пронаћи ће и „човека који је ујео пса“.
Дина је постала део истраживачког тима CINS-a средином 2017. године, након успешно завршене школе истраживачког новинарства. Од 2015. до преласка у CINS радила је као новинарка ваздухопловног портала Tango Six. Каријеру је почела као телевизијски новинар у PG „Mreža“ 2014. Данас се највише бави еколошким и ваздухопловним темама, као и енергетиком. Има искуства у раду на причама са прекограничном тематиком – 2020. писала је о проблемима са обновљивим изворима енергије на Балкану у оквиру Стипендије за новинарску изузетност коју додељује BIRN. Доприноси мултимедијалној продукцији CINS-a кроз видео продукцију и инфографике. У 2019. години додељено јој је више домаћих и међународних награда за истраживачке приче у вези са малим хидроелектранама у Србији на којима је радила заједно са колегом – признања за изузетне заслуге у истраживачком новинарству које додељују Медијска организација југоисточне Европе (SEEMO) и Централно-европска иницијатива ((CEI), EU награда за истраживачко новинарство, специјално признање за заслуге у оквиру награда за истраживачко новинарство које су доделили НУНС и Америчка амбасада, док је 2018. била финалиста у овој категорији. Добитница је награде „Марина Ковачев“, признања Новосадске новинарске школе за најбољу младу новинарку у Србији у 2018. Дина је део CINS тима који је 2017. године освојио награду „Душан Богавац“ за етику и храброст. Има искуство у држању тренинга за новинаре.
 |
Trackback from your site.