Ива Малетић
 |
 |
Ива Малетић је ученица четвртог разреда природно – математичког смера Гимназије у Зајечару. Атлетиком се бави дуже од десет година и до сада је остварила многобројне успехе, државне и међународне. Пре две године је наступила на Европским младим олимпијским играма на којима је заузела 15. место у својој дисциплини – средње и дуге пруге, 800 м. Исте године је представљала нашу школу на Школском државном првенству и освојила је прву награду и девету златну медаљу по реду. Два најзначајнија међународна успеха у каријери Ива Малетић је остварила на Балканском првенству – на 800 м златну, а у штафети 4 х 400 м бронзану медаљу. До ове школске године освојила је 7 сребрних и 4 бронзане медаље у тркама на 800 и 1500 м. Успела је да оствари и норму за Светско првенство у Кенији. У трци на 1500 м у Истанбулу освојила је другу награду. Ива Малетић је до сада освојила 211 медаља. Ове школске године један је од добитника награде из Фонда мајора Цоловића.
- Са колико година си почела да се бавиш атлетиком? Да ли је то било рекреативно и да ли си замишљала да ћеш постићи оволики успех?
Атлетиком сам почела да се бавим са 7 година. У почетку, првих неколико година, нисам ни замишљала да ћу се такмичити за репрезентацију Србије, као ни да ћу постићи ове успехе које сам до сада постигла јер сам атлетиком почела рекреативно да се бавим.
- Да ли успех подразумева одрицања и која?
Наравно да успех подразумева нека одрицања. Одрицања се разликују из дана у дан, али у највећој мери се одричем касних излазака, честих журки и уопштено од дружења.
- Како си задовољна својом тренутном формом и који су ти планови за будућност?
Моји планови за будућност су да уђем у сениорску репрезентацију Србије, да постанем њен стални члан и да пласманима са мањих такмичења успем да одем на оно највеће за једног спортисту – Олимпијске игре. Што се тиче форме, тренутно сам у припремном периоду тако да сам све задовољнија.
- Да ли имаш неки ритуал пре трке?
Занимљиво питање. Имам две навике које су ми можда чак прешле у ритуал. Пред сваку трку имам обичај да превежем и затегнем пертле, без обзира да ли су већ добро увезане или не. Други јесте то да када затегнем пертле обавезно истегнем и искрцкам врат.
- Колико је тешко ускладити обавезе у школи са тренизмима и припремама?
У првој и другој години док нисам упознала професоре и њихов начин рада, није било лако. Не кажем да је било недостижно, него да је било као и на сваком почетку – теже. Сада сам се навикла на све и ухватила сам неки ритам да постигнем све на време и у року.
- Имаш ли узоре?
Као и сваки човек (дете, спортиста) и ја имам узор. Током одрастања моји узори су се мењали, од моје тадашње конкуренције до познатих светских атлетичара и атлетичарки, тенисера (Новак Ђоковић) па све до мог данашњег, можда, и најзначајнијег и најутицајнијег узора – Драгана Здравковића (нашег Европског првака на 3 000 м у дворани). Драгана Здравковића познајем лично и баш због тога ми и јесте најзначајнији узор.
- Када и како си први пут открила своју љубав према атлетици?
Своју љубав према атлетици открила сам неколико година након почетка тренирања, не сећам се тачно када и како, али могу да вам кажем како ме је атлетика привукла. На кросу РТС-а 2010. године стигла сам четврта без икаквог тренинга. Неколико месеци након зиме, мама ме је одвела на мој први тренинг и од тада ме атлетика осваја, све до данас.
- На који успех си највише поносна?
Пуно ми значи моја златна Балканска медаља на 800м, као и 15. место на EYOF-у (Европске младе олимпијске игре), док сам најпоноснија на своје добро истрчане трке на којима сам, осим доброг пласмана, истрчала и лични рекорд. Такође сам поносна на све моје државне и интернационалне медаље и успехе уопштено.
- Који су најтежи тренуци?
Најтежи тренуци су они када самопоуздање падне, када мотивација није на нивоу на ком треба да буде, када си спреман за неку трку и очекивао више од себе док на крају ниси остварио то за шта си био спреман или за шта си се спремао месецима уназад. Такође је тешко и то када нико не верује у тебе и ако ти верујеш у супротно, али најслађе је када таквим људима потврдиш супротно од оног што очекују од тебе.
Ксенија Милетић III3
Твој рад, залагања, посвећеност и остварени резултати током образовања у овој школи су препознати и крунисани наградом из Фонда мајора Цоловића. Шта за тебе ова награда представља? За мене ова награда представља подстрек за даљи напредак у ономе што волим да радим, а то је трчање. Како изгледа пут до освајања ове награде? Пут до освајања ове награде за мене почео још пре уписа у средњу школу, тако да могу да кажем да пут не само да је дуг, него је и пун разноразних препрека које сам морала прећи и тако стићи до циљева које сам себи одредила. Свака награда би требало да донесе нове подстицаје. Какву мотивацију за будући рад ти даје ово постигнуће? Ово постигнуће даје ми нову и већу мотивацију за даљи напредак, како у атлетици, тако и у погледу образовања. Твоје гимназијско школовање се приближава крају. Шта желиш да поручиш будућим ученицима ове школе и неким новим добитницима ове награде? Будућим ученицима и добитницима ове награде поручујем да никада не одустају од онога што воле да раде, јер само жеља, воља, рад и труд могу да доведу до било ког резултата. Чему те је похађање ове школе највише научило и у чему ти је највише помогло? Похађање Гимназије ме је за ове четири године научило много тога, од начина како бити вредан и одличан ђак, до тога како бити добар човек. Гимназија ми је у највећој мери помогла око стварања доброг темеља за даљи наставак живота.Теодора Лазаревић и Ђурђа Видановић
Trackback from your site.