„Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас“ – интервју
Др Сања Петровић Тодосијевић (Шабац, 1977) је виша научна сарадница Института за новију историју Србије. Бави се друштвеном историјом Србије и Југославије у периоду после Другог светског рата с посебним освртом на историју детињства и историју образовања као и историјом Другог светског рата с посебним освртом на масовне злочине и Холокауст као и политику колаборационистичке управе на тлу немачке окупационе зоне у Србији. Једна је од оснивачица Центра за југословенске студије. Члан је радне групе Републике Србије за обнову Бившег југословенског павиљона у Државном музеју Аушвиц Биркенау. Активна је као чланица Иницијативе за обнову Меморијалног комплекса „Бошко Буха“. Написала је две монографске студије: Отећемо светлост бучном водопаду. Реформа основношколског система у Србији 1944-1959 (Београд: Институт за новију историју Србије, 2018) и За безимене. Делатност UNICEF-a у Федеративној Народној Републици Југославији 1947-1954 (Београд: Институт за новију историју Србије, 2008). Приредила је рукопис Григорије Бабовић, Летопис Шапца 1933-1944 (Београд, Шабац, Институт за новију историју Србије, Библиотека шабачка, 2010). Заједно са Александром Илић Рајковић уредила је зборник Без школе шта би ми?! Огледи из историје образовања у Србији и Југославији од 19. века до данас (Београд, Институт за новију историју Србије, Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2021).
Преузмите интервју са Сањом Петровић Тодосијевић. |
Trackback from your site.