Жива библиотека

Извештај

са Живе библиотеке (читаонице ЖБ), одржане 27.12.2018, у гимназијској библиотеци у Зајечару

 

Живу читаоницу су припремиле Ива Величковић и Петра Милановић које су биле у улози библиотекарки  у сарадњи са професорком Слађаном Стојановић Дицков.

Каталог ЖБ читаонице су чиниле две „књиге“: мајка детета са церебралном дечијом парализом и самохрана мајка – Ромкиња. Интервјуе са „књигама“ обавила је Слађана Стојановић – Дицков, професорка филозофије у Гимназији.

Активност ЖБ је трајала до 13:30 часова. У времену трајања ове активности, живу читаоницу је посетило 18 особа, сваку “књигу” је „читало“ по 9 ученика/ца. Такође, у време читања обе „књиге“ резервације су користиле четире особе. Читаоци су добили чланске картице и улазили су у групама до 4 особе како је договорено са „књигама“. Читање је трајало по 15 минута и по изласку из библиотеке, читаоци су остављали поруке и радили су евалуацију (Књига утисака и мета задовољства).

Евалуација је оцењивала задовољство учесника и садржала је оцене од 1 до 4, тако да 1 представља највеће задовољство и била је представљена у облику мете. Свих 18 читалаца су ову Живу читаоницу и разговор са књигама оценили бројем 1.

    Поруке остављене у Књизи утисака (болдиране поруке су оставиле највећи утисак):

    – „Баш су фине библиотекарке.“

    – „Невероватних неколико минута и могућност да се из прве руке чује прича особе која је тако нешто проживела и преживела.“

    – „Врло тешка и потресна прича и невероватна прилика за слушање овакве приче.“

 

    – „Све саосећаш и разумеш.“

    – „Једно врло јако искуство, које се може правилно осетити само преко живе књиге.“

    – „15 минута је јако мало за овакав разговор.“

    – „Ново искуство, дотакло ме што имамо прилику да чујемо кроз шта је јака жена прошла.“

    – „Јако ми је драго што се у свету повећава општа свест о деци којој треба помоћ и морамо да помогнемо, јер ако не помогнемо не можемо да очекујемо помоћ.“

    – „Много више утиче на особе када чују причу од живог човека, када виде израз лица, гестикулацију тела, интонацију говора.“

    У разговору са „књигама“ сазнали смо да им је јако пријало и да им је драго што су допринеле бољем разумевању дискриминације. Биле су изненађене колико емоција изазивају њихове приче и раде су да када год организујемо ЖБ буду „књиге“.
Podeli:

Postavio Srki datuma . Postavljeno u Остало

Trackback from your site.

Ostavite komentar