FRIDRIH NIČE (1884- 1900)
Nemčki filozof, smatra se jednim od najvećih kritičara moderne zapadnoevropske civilizacije i kulture. Najzačajnija dela su: Volja za moć, Tako je govorio Zaratustra, Filozofija u tragičnom razdoblju Grka itd. 3 teme dominiraju njegovom filozofijom: Opširnije
Rodjen u Beču kao osmo dete bogatog austrijskog industrijalca, Vitgenštajn se obrazovao kod kuće do svoje 14 godine. U školi se koncentrisao na matematiku i nauku i dve godine je studirao mašinsko inžinjerstvo u Berlinu. Njegovi rani interesi bili su na polju aerodinamike i dok je bio na Manchester Univerzitetu u Engleskoj (1908-1911) izradio je plan eksperimentalnih aviona na mlazni pogon. Spisi filozofa Bertranda Russella i Gottloba Fregea imali su dubok uticaj na mladog Vitgenštajna koji je napustio studije inžinjerstva da bi studirao matematičku logiku na Cambridge Univerzitetu kod Russella, koji je primetio da je strasni učenik ‘uskoro znao sve što je trebalo da predajem’. Napustivši Cambridge
Opširnije
Artur Šopenhauer zaista nije bio neki čovekoljubac. Štaviše, bio je pun prezira prema ljudima. Sam je sebe nazivao “čovekomrscem”. Njegova majka, nekada poznata spisateljica Johana Šopenhauer (Johanna Schopenhauer), često se žalila na “zlovolju” svog sina; nerviralo ju je njegovo “večno lamentiranje o gluposti sveta i ljudskoj bedi”. Sumnjičavo je vrebao šta bi svet oko njega mogao da mu učini nažao.
Opširnije
“Život uopšte znači: biti u opasnosti”
Fridrih Niče je jedan od najpoznatijih filozofa druge polovine XIX veka. Rodio se 15. oktobra 1844. godine u Rekenu, blizu Licene u Saksonskoj, kao sin lokalnog protestantskog paroha. Kao dečak ostao je bez oca, pa su njegovi prešli u Hamburg.Godine 1858, stupio je u čuvenu srednju školu u Pforti, a 1864 na univerzitet u Bonu. Svoju prvobitnu nameru za teologiju, zamenio je prelaskom na klasičnu filozofiju. Studirao je u Bonu, a sa prelaskom svog profesora Ričla prelazi i on u Lajpcig.
Opširnije
BIOGRAFIJA
Hegel je živeo od 1770. do 1831. Radio je kao univerzitetski profesor u Jeni, Hajdelbergu, a od 1818. u Berlinu. Bio je rektor berlinskog univerziteta. Njegova filozofija bila je službena, oficijelna filozofija pruskog carstva.
Glavna Hegelova dela su “Nauka logike”, “Fenomenologija duha”, “Filozofija istorije”, “Estetika”, “Osnovne crte filozofije prava”, “Istorija filozofije”.
Na Hegela su uticali Fihte i Kant, a sa Šelingom je bio prijatelj.
Hegel je najpoznatiji po svojem filozofskom sistemu i svojoj filozofskoj metodi. Njegov filozofski sistem proizilazi iz njegove filozofske metode.
Opširnije