са Живе библиотеке (читаонице ЖБ), одржане 27.12.2018, у гимназијској библиотеци у Зајечару
Живу читаоницу су припремиле Ива Величковић и Петра Милановић које су биле у улози библиотекарки у сарадњи са професорком Слађаном Стојановић Дицков.
Каталог ЖБ читаонице су чиниле две „књиге“: мајка детета са церебралном дечијом парализом и самохрана мајка – Ромкиња. Интервјуе са „књигама“ обавила је Слађана Стојановић – Дицков, професорка филозофије у Гимназији.
Активност ЖБ је трајала до 13:30 часова. У времену трајања ове активности, живу читаоницу је посетило 18 особа, сваку “књигу” је „читало“ по 9 ученика/ца. Такође, у време читања обе „књиге“ резервације су користиле четире особе. Читаоци су добили чланске картице и улазили су у групама до 4 особе како је договорено са „књигама“. Читање је трајало по 15 минута и по изласку из библиотеке, читаоци су остављали поруке и радили су евалуацију (Књига утисака и мета задовољства).
Евалуација је оцењивала задовољство учесника и садржала је оцене од 1 до 4, тако да 1 представља највеће задовољство и била је представљена у облику мете. Свих 18 читалаца су ову Живу читаоницу и разговор са књигама оценили бројем 1.
Поруке остављене у Књизи утисака (болдиране поруке су оставиле највећи утисак):
– „Баш су фине библиотекарке.“
– „Невероватних неколико минута и могућност да се из прве руке чује прича особе која је тако нешто проживела и преживела.“
–„Врло тешка и потресна прича и невероватна прилика за слушање овакве приче.“
– „Све саосећаш и разумеш.“
– „Једно врло јако искуство, које се може правилно осетити само преко живе књиге.“
– „15 минута је јако мало за овакав разговор.“
– „Ново искуство, дотакло ме што имамо прилику да чујемо кроз шта је јака жена прошла.“
– „Јако ми је драго што се у свету повећава општа свест о деци којој треба помоћ и морамо да помогнемо, јер ако не помогнемо не можемо да очекујемо помоћ.“
– „Много више утиче на особе када чују причу од живог човека, када виде израз лица, гестикулацију тела, интонацију говора.“
У разговору са „књигама“ сазнали смо да им је јако пријало и да им је драго што су допринеле бољем разумевању дискриминације. Биле су изненађене колико емоција изазивају њихове приче и раде су да када год организујемо ЖБ буду „књиге“.
Гимназија Зајечар 27.12.2018 са почетком у 13h у кабинету бр.14 организује предавање”Дипломатски односи Србије и САД 1918-2018″ Боре Димитријевића, археолога и некадашњег директора Народног музеја у Зајечару у оквиру пројекта сто година дипломатског односа Србије и САД и сто година од Великог рата.
У четвртак 13. децембра 2018. године са почетком у 13 часова и 15 минута, у сали библиотеке Техничке школе у Зајечару, а у организацији Канцеларије за информисање и верску наставу Епархије тимочке и уз несебичну помоћ школе, одржано је предавање господина Зорана Луковића, пензионисаног полицијског пуковника из Београда и члана Европске федерације за борбу против секти, на тему „Деловање секти и млади“. Иначе Зоран Луковић је најбољи познавалац секти и њихог деловања у Србији а може се слободно рећи и на простору бивше Југославије и шире и аутор је књиге „Секте – приручник за самоодбрану“ која је незаменљиви приручник за изучавање секти и њиховог деловања на овим нашим просторима.
У препуној сали школске библиотеке било је присутно преко 120 ученика међу којима је поред ђака из Техничке, Медицинске и Економске школе био и запажен број ученика Гимназије. Са великом пажњом и интересовањем ученици и присутни наставници су пратили излагање и имали прилику да из прве руке чују податке о самим сектама, њиховој подели, начину и пољу њиховог деловања на људе са посебним аспектом на њихово погубно деловање међу децом и омладином у епохи компјутера, интернета и друштвених мрежа. После предавања било је и неколико постављених питања на које је предавач одговарао.
U petak 14.12.2018. godine, profesorke nemačkog jezika Maja Mitrović i Aleksandra Stojanović, kao i direktor Srđan Stanojević, bili su gosti Filozofskog fakulteta u Nišu. Povod je bio otvaranje Departmana za germanistiku. Ovu svečanost uveličao je svojim prisustvom i ambasador Nemačke u Srbiji, gospodin Tomas Šib.
Filmski festival SLOBODNA ZONA osnovan je 2005. godine sa idejom da se kroz popularizaciju angažovane kinematografije, koja nije deo uobičajenog bioskopskog repertoara, otvori prostor za promociju, promišljanje i razumevanje aktuelnih društvenih pojava i problema u svetu, zemlji i regionu. Iz ove festivalske inicijative u saradnji sa Aktivom profesora građanskog vaspitanja nastao je poseban projekat Slobodna zona Junior iz koga je nastalo nekoliko kompilacijskih izdanja u vidu Priručnika za nastavnike i učenike srednjih i osnovnih škola o upotrebi filma kao nastavnog sredstva u nastavi građanskog vaspitanja.
Na Međunarodni dana ljudskih prava, u ponedeljak 10. decembra od 18 časova, u Klubu Doma omladine Beograda, organizovana je video izložba učeničkih radova motivisanih gostovanjima Putujućeg školskog bioskopa Slobodne Zone Junior koja su realizovana tokom oktobra i novembra meseca 2018. godine u 12 mesta i opština Srbije.
Naša škola predstavila se filmom “Da li je moglo drugačije?”, sa ciljem da pokaže deci i mladma opasnosti u današnjem vremenu. Scenario za film napravili su učenici odeljenja sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku (I4), a film je snimio i montirao Dimitrije Stanković iz pomenutog odeljenja.
Dimitrije je o svemu napisao sledeće:
“Bilo je ovo jedno prelepo iskustvo. Sve je počelo krajem oktobra, kada sam otišao na seminar vezan za “video montažu i film”, samo sam toliko znao o njemu. Otišao sam u Tehničku školu, ušao u kabinet gde se održavao seminar. Na seminaru su nam pričali o Slobodnoj Zoni, filmskom konkursu za decu i mlade, i o njihovom projektu “Putujući školski bioskop”. Cilj projekta jeste pokazati kroz kratkometražni film probleme u društvu u kojem se danas nalazimo… Sutradan sam, svom odeljenju u Gimnaziji predložio da snimimo film za konkurs, jer sam već imao ideju i za snimanje i za montiranje… Prvo su me gledali bledo, nisu me razumeli, ali bilo je i očekivano. Rekao sam im ponovo moju ideju, da snimimo film, jer nikada se ne zna, mozda naš film bude među najboljima. Nakon priče o ideji, usledilo je moje pitanje: “KO JE ZA?”, a nakon pitanja, ruke jedna za drugom su se dizale u vis. To je bilo to! Sledeće na listi posle ideje jeste scenario. Scenario je celo odeljenje (I-4) zajedno napisalo, svačiji predlog je bio uvažen, dodavale su se stvari koje bi dočarale film, izbacivale stvari koje bi ga upropastile. Veliki doprinos snimanju filma dala je i razredna, koja nam je pomagala pri snimanju, pa čak i pozajmila glas u filmu. Nakon scenaria, usledilo je snimanje i montiranje video materijala. Ne želim da vas lažem i da kažem da je bilo lako, kada nije bilo tako. Bilo je dosta teško, realizovati one “sulude” ideje pored dosta testova i ispitivanja, a i hladnog vremena…
Ali na kraju, sav taj trud se isplatio, evo me danas, u Domu Omladine Beograda, kao predstavnik cele grupe, celog odeljenja, čiji se film smatra jednim od najboljih!!!”
