Наталија Танић је ученица 4. разреда природно-математичког смера Гимназије у Зајечару. Основну школу ,,Ђура Јакшић” завршила је као добитник Вукове дипломе и ђак генерације. Такмичила се највише из друштвених наука према којима гаји велику љубав. Током школовања у зајечарској гимназији наставила је да се такмичи и да учествује у ваннаставним активностима. Све ово је, каже Наталија, учинило да много напредује и представи себе у најбољем светлу.
Твој рад, залагања, посвећеност и остварени резултати током образовања у овој школи су препознати и крунисани наградом из Фонда мајора Цоловића. Шта за тебе ова награда представља?
Ова награда је од изузетне важности за мене и подстиче ме да наставим са својим ангажовањима у ваннаставним активностима. Заиста се осећам почаствовано као добитник ове престижне награде.
Како изгледа пут до освајања ове награде?
На путу су се налазе многобројне препреке, међутим, трудила сам се да их све заобиђем и испуним своје жеље и циљеве. Било је тешких тренутака, али када жељена награда доспе у руке, све остало се заборави. Осећај који се пробуди у вама када на ранг листи видите своје име при врху је непроцењив.
Свака награда би требало да донесе нове подстицаје. Какву мотивацију за будући рад ти даје ово постигнуће?
Слажем се, свака награда која се освоји, било на општинском или међународном такмичењу, представља велику мотивацију за даљи рад и из личног искуства могу потврдити да се та мотивисаност и жеља за напредовањем и успехом, све више повећавају, како време пролази.
Твоје гимназијско школовање се приближава крају. Шта желиш да поручиш будућим ученицима ове школе и неким новим добитницима ове награде?
Желим да им поручим да се опробају кроз такмичења и друге активности ван редовне наставе. На тај начин ће много напредовати, стећи нова сазнања, вештине, и, пре свега, искуства која ће им сигурно веома значити у будућности. Једноставно, сматрам да читањем и учењем оплемењујемо своју личност, проширујемо видике, а оно што је најважније, постајемо бољи људи. Издвојила бих и једну реченицу коју одавно знам и која ме из дана у дан све више инспирише. Једном приликом ју је изјавио Салвадор Дали и она гласи:,,Интелигенција без амбиције је попут птице која нема крила.” Надам се да ће ова реченица мотивисати будуће ученике и добитнике награда, као што је мене.
Чему те је похађање ове школе највише научило и у чему ти је највише помогло?
Захваљујући образовању у Гимназији своја интересовања сам усмерила и надоградила на најбољи могући начин. Професори су препознали моју заинтересованост за друштвене науке и од самог почетка су ми помагали у припремању истраживачких радова, такмичења и конкурса. Добијала сам мноштво прилика да унапредим своја постојећа знања и прикажем како себе, тако и школу и град, у најбољем светлу.
Представљамо вам фотографије наше ученице Јоване Павловић (IV3). Посебну захвалност за напредовање у овој уметности Јована исказује професору Слободану Петковићу.
Место које је филозофија заузимала у кинеској цивилизацији би се могло упоредити са местом религије у другим цивилизацијама. У кинеском друштву је филозофија била брига сваке образоване особе. У давна времена, уколико је човек уопште био образован, прво образовање које је стицао било је филозофско. Бити филозоф у Кини није била делатност, већ дужност сваког човека. Сврха изучавања филозофије јесте да човеку омогући да буде човек, а не човек неке одређене врсте. Због тога у Кини нису постојали професионални филозофи који нису имали потребе да стварају формална филозофска дела. Њихова дела се састоје из списа и писама која су слали ученицима. У њима нема повезаности између ставова, а нека су сачињена од само 5000 речи. Ипак, она садрже читаву њихову филозофију. За разлику од европских филозофских дела, дела кинеске филозофије одликује недостатак систематске повезаности што се надокнађује њиховом сугестивношћу. Сугестивност је идеал кинеске уметности, те су се кинески филозофи често изражавали у облику афоризама, језгровитих изрека или алузија. У поезији оно што песник жели да саопшти често није оно што је непосредно речено, већ оно што њоме није речено. По кинеској традицији у доброј поезији је број речи ограничен, али су идеје које она наговештава безграничне, па уколико би неко дело било више систематски повезано, оно би изгубило сугестивност. Идеал кинеске уметности није без своје филозофске позадине. У поглављу књиге Chuang-tzu каже: ,,Мрежа служи за хватање рибе, али када човек ухвати рибу, нема потребе да даље мисли о мрежи. Клопка служи за хватање зечева, али када човек ухвати зеца, нема потребе да даље мисли о клопки. Речи служе да садрже идеје, али када човек схвати идеју, нема потребе да даље мисли о речима. Када бих могао наћи неког ко је престао да мисли о речима, па да с њим разговарам!”
Због свих ових одлика, неко ко не говори кинески не може схватити кинеску филозофију у потпуности. Читајући превод губи се сугестивност, а то значи да се губи много. Превод може пренети само једну идеју, док оригинал често садржи много других.
Ива Малетић је ученица четвртог разреда природно – математичког смера Гимназије у Зајечару. Атлетиком се бави дуже од десет година и до сада је остварила многобројне успехе, државне и међународне. Пре две године је наступила на Европским младим олимпијским играма на којима је заузела 15. место у својој дисциплини – средње и дуге пруге, 800 м. Исте године је представљала нашу школу на Школском државном првенству и освојила је прву награду и девету златну медаљу по реду. Два најзначајнија међународна успеха у каријери Ива Малетић је остварила на Балканском првенству – на 800 м златну, а у штафети 4 х 400 м бронзану медаљу. До ове школске године освојила је 7 сребрних и 4 бронзане медаље у тркама на 800 и 1500 м. Успела је да оствари и норму за Светско првенство у Кенији. У трци на 1500 м у Истанбулу освојила је другу награду. Ива Малетић је до сада освојила 211 медаља. Ове школске године један је од добитника награде из Фонда мајора Цоловића.
Са колико година си почела да се бавиш атлетиком? Да ли је то било рекреативно и да ли си замишљала да ћеш постићи оволики успех?
Атлетиком сам почела да се бавим са 7 година. У почетку, првих неколико година, нисам ни замишљала да ћу се такмичити за репрезентацију Србије, као ни да ћу постићи ове успехе које сам до сада постигла јер сам атлетиком почела рекреативно да се бавим.
Да ли успех подразумева одрицања и која?
Наравно да успех подразумева нека одрицања. Одрицања се разликују из дана у дан, али у највећој мери се одричем касних излазака, честих журки и уопштено од дружења.
Како си задовољна својом тренутном формом и који су ти планови за будућност?
Моји планови за будућност су да уђем у сениорску репрезентацију Србије, да постанем њен стални члан и да пласманима са мањих такмичења успем да одем на оно највеће за једног спортисту – Олимпијске игре. Што се тиче форме, тренутно сам у припремном периоду тако да сам све задовољнија.
Да ли имаш неки ритуал пре трке?
Занимљиво питање. Имам две навике које су ми можда чак прешле у ритуал. Пред сваку трку имам обичај да превежем и затегнем пертле, без обзира да ли су већ добро увезане или не. Други јесте то да када затегнем пертле обавезно истегнем и искрцкам врат.
Колико је тешко ускладити обавезе у школи са тренизмима и припремама?
У првој и другој години док нисам упознала професоре и њихов начин рада, није било лако. Не кажем да је било недостижно, него да је било као и на сваком почетку – теже. Сада сам се навикла на све и ухватила сам неки ритам да постигнем све на време и у року.
Имаш ли узоре?
Као и сваки човек (дете, спортиста) и ја имам узор. Током одрастања моји узори су се мењали, од моје тадашње конкуренције до познатих светских атлетичара и атлетичарки, тенисера (Новак Ђоковић) па све до мог данашњег, можда, и најзначајнијег и најутицајнијег узора – Драгана Здравковића (нашег Европског првака на 3 000 м у дворани). Драгана Здравковића познајем лично и баш због тога ми и јесте најзначајнији узор.
Када и како си први пут открила своју љубав према атлетици?
Своју љубав према атлетици открила сам неколико година након почетка тренирања, не сећам се тачно када и како, али могу да вам кажем како ме је атлетика привукла. На кросу РТС-а 2010. године стигла сам четврта без икаквог тренинга. Неколико месеци након зиме, мама ме је одвела на мој први тренинг и од тада ме атлетика осваја, све до данас.
На који успех си највише поносна?
Пуно ми значи моја златна Балканска медаља на 800м, као и 15. место на EYOF-у (Европске младе олимпијске игре), док сам најпоноснија на своје добро истрчане трке на којима сам, осим доброг пласмана, истрчала и лични рекорд. Такође сам поносна на све моје државне и интернационалне медаље и успехе уопштено.
Који су најтежи тренуци?
Најтежи тренуци су они када самопоуздање падне, када мотивација није на нивоу на ком треба да буде, када си спреман за неку трку и очекивао више од себе док на крају ниси остварио то за шта си био спреман или за шта си се спремао месецима уназад. Такође је тешко и то када нико не верује у тебе и ако ти верујеш у супротно, али најслађе је када таквим људима потврдиш супротно од оног што очекују од тебе.
Ксенија Милетић III3
Твој рад, залагања, посвећеност и остварени резултати током образовања у овој школи су препознати и крунисани наградом из Фонда мајора Цоловића. Шта за тебе ова награда представља?
За мене ова награда представља подстрек за даљи напредак у ономе што волим да радим, а то је трчање.
Како изгледа пут до освајања ове награде?
Пут до освајања ове награде за мене почео још пре уписа у средњу школу, тако да могу да кажем да пут не само да је дуг, него је и пун разноразних препрека које сам морала прећи и тако стићи до циљева које сам себи одредила.
Свака награда би требало да донесе нове подстицаје. Какву мотивацију за будући рад ти даје ово постигнуће?
Ово постигнуће даје ми нову и већу мотивацију за даљи напредак, како у атлетици, тако и у погледу образовања.
Твоје гимназијско школовање се приближава крају. Шта желиш да поручиш будућим ученицима ове школе и неким новим добитницима ове награде?
Будућим ученицима и добитницима ове награде поручујем да никада не одустају од онога што воле да раде, јер само жеља, воља, рад и труд могу да доведу до било ког резултата.
Чему те је похађање ове школе највише научило и у чему ти је највише помогло?
Похађање Гимназије ме је за ове четири године научило много тога, од начина како бити вредан и одличан ђак, до тога како бити добар човек. Гимназија ми је у највећој мери помогла око стварања доброг темеља за даљи наставак живота.
Центар за професионално усавршавање Филозофског факултета Универзитета у Нишу расписао је конкурс за најбољу методичку припрему из области филолошких и друштвено-хуманистичких наука, с циљем да се постојеће везе и сарадња коју са наставницима, на различите начине, одржава, додатно ојачају и прошире, у правцу обостраног обогаћивања искустава, теоријских и практичних знања.
У области националне филологије, Виолета Симић, наставница српског језика и књижевности у нашој школи, награђена је за припрему Све док је приче и причања живот неће бити тамница: Иво Андрић ,,Проклета авлијаˮ и Вилијем Шекспир ,,Хамлетˮ. Награде ће бити додељене у оквиру обележавања Дана Светог Саве на Филозофском факултету у Нишу. Честитамо!
