Славна песма Мери Елизабет Фрај у препеву Душана Војновића.
Београд, 26. августа 2021.
Не стој крај мог гроба и не пати.
Ја тамо нисам. Ја нећу заспати.
Ја сам хиљаду ветрова сада,
Ја сам снег што лагано пада.
Ја сам благи пљусак који стиже,
Ја сам житно поље што класје подиже.
Ја сам у јутарњем миру,
Ја сам у љупком пиру
Прелепих птица што по небу језде,
Ја сам сјај што бацају звезде.
Ја сам цвет што латице проби,
Ја сам у тихој соби.
Ја сам у птици, што пева у Срему,
Ја сам у лепом свему.
Не стој крај мог гроба и не плачи,
Ја умро нисам. Нит’ то ишта значи.
Препев: Душан Војновић
Стразбур, август 2021. године
Напомена преводиоца: Песма Мери Елизабет Фрај (1905-2004) „Не стој крај мог гроба и не пати“ једна је од најпопуларнијих песама на енглеском језику. Дуго се није знало ко је написао ову песму, да би се тек пред крај прошлог века утврдило да је ауторка жена која се зове Мери Елизабет Фреј. Мада и даље псотоје спорадична оспоравања ауторства, данас се углавном сматра да је Мери Елизабет Фрај ауторка ове песме утехе и стоичког мира.
Због своје велике моћи да помогне људима да превазиђу губитак најближих (као и да се суоче са смрћу уопште), песма је доживела велику популарност и имала значајан утицај на популарну културу у САД и Великој Британији. Нешто слично догодило се потом и свуда где је успешно препевана.
Песма „Не стој крај мог гроба и не пати“ постоји у стотинама различитих верзија, а ова коју сам препевао је, по казивању саме ауторке, оригинална верзија.
(Преузето са сајта издавачке куће Архипелаг)
У периоду од 26. до 29. октобра 2021. реализован је низ догађаја везаних за организацију „Интеркултура Србија“. Гости у оквиру ових активности били су ученици из Бразила (Vinicijus Steger) и из Италије (Yassin Bassyouni Sharaf). Ученици су дошли у Србију на програм размене што је била савршена прилика за промоцију програма зајечарским гимназијалцима.
У среду 27. октобра 2021. организована је радионица на којој су ученици Гимназије имали прилику да се боље упознају са програмом Интеркултуре и да разговарају са ученицима на размени. Након тога, дружили смо се и упознали различите светске културе.
Такође је организована и утакмица у малом фудбалу 29. 10. 2021. у којој су играли тим Бразила против тима Италије. Тимови су имали и подршку из разних одељења. За тим Бразила играли су Vinicijus Steger, Александар Илић, Павле Маринковић и Богдан Ивковић, док су у противничком тиму били Yassin Bassyouni Sharaf, Бане Живић, Никола Тошић и Растко Николић. Иако резултат није био у првом плану, утакмица је завршена резултатом 7:5 за Бразил.
После свих активности и дружења, верујемо да смо заинтересовали ученике за програм и за даљу сарадњу са Интеркултуром. Сви ученици су уживали, стекли по неко ново искуство и научили много тога новог од другара из иностранства.
Ученици зајечарске Гимназије, у сарадњи са ,,Дечијим центром“, учествовали су на седмодневној ђачкој размени у Сремским Карловцима. Овај пројекат размене је реализован са циљем да се ученици, на адекватан начин, упознају са културом и богатом традицијом северног и источног дела наше државе, а пре свега са циљем да се подстакну сарадња и пријатељски односи између ученика, али и самих школа.
Своје утиске о боравку у Сремским Карловцима испричала је Анђела Милошевић, ученица четвртог разреда природно – математичког смера: ,,Јако ме је радовао одлазак у Сремске Карловце. Ово је био први одлазак у ово дивно место и сигурна сам да ћу поново отићи тамо. Чак сам се у једном тренутку осетила и почаствовано јер смо добили дозволу да уђемо у библиотеку карловачке Гимназије. О самом појму интеркултуралности сам чула пре ове размене, а учешће у пројекту оваквог типа је надоградило моја сазнања из многих области. У Сремским Карловцима сам добила прилику да цртам на свили, обилазили смо многа историјски значајна места, а што је најважније, склопили нова пријатељства. Волела бих да имамо више оваквих размена јер сматрам да су оваква искуства најлепша.“
Доброта је појам чије значење не можемо потпуно одредити, али је ова реч свима позната и блиска. Волела бих да знам да ли је ово само реч или доброта може бити нешто стварније.
За неке људе доброта је облик лепог понашања, културе, саосећајности, а можда и нечег неописивог што примећујемо у другима и што нас ка њима привлачи. Нису сви људи на овом свету добри, али мислим да имају потенцијала да буду. Човек треба да буде реалан, саосећајан, пажљив, несебичан да би био добар. Доброта је, заправо, свест о исправности, а свест касније води до поступака. Сада када нам је смисао појма доброте мало јаснији, треба се запитати: чему она служи? Шта доброта може да учини или да постигне? Свет је и добар и лош, равнотежа постоји. Многи би рекли да је искварен, уништен, или на путу ка уништењу. Желим да верујем да свет можемо сачувати. Може ли доброта у томе помоћи?
Замислимо једну идеалну ситуацију: сви људи овог света се удруже, а они који нису толико добри откривају у себи оно што нису знали да у њима постоји и тако постају бољи. У овој ситуацији би се највећи проблеми човечанства решили за трен, зар не? Можемо помислити да је највећи проблем човечанства промена климе, нестанак биљака и животиња, глад и немаштина, али највише невоља долази од људи. Ми бисмо могли бити савршена бића, али смо духовно слаби. Морал је концепт који не може свако да разуме и прихвати и то је у реду. Природно је. Зато мислим да сву огромну доброту треба усмерити прво на нас саме, а затим и на људе око нас. Не желим да мислим да су људи лоши, оптимиста сам, већ да нису пронашли у себи оно што их може учинити бољим.
Свет можемо спасити тако што ћемо спасити себе. То је једини начин да, уместо да замишљамо идеални универзум, почнемо у њему да живимо.
