Туга Јоне Потапова

Замислимо да је животна енергија човека огњиште унутар његовог тела. Као што ватру упорно распламсавамо новим угљем, срећом, иако је често готово непостојна, одржавамо будном душу појединца. Снага ветра, који болним урликом тежи ка томе да угуши пламен постојања, не може остварити своју сврху док неко брани ту ватрицу.

Рекох – неко! Људској души, баш као и огњишту, неопходна је топла, позната рука, која ће, виртуозно, чак и мрву лепоте претворити у нешто огромно што ће је оснажити. Да би центар дома, или центар створења, одржавао своју моћ неопходни су му житељи који ће у  топлоти срца уживати и пепео патње с његових рубова чистити.

Старац Јона апсолутно је сам. Он тавори дане, допуштајући стихији да однесе и последњи трачак његовог постојања. И док у самоћи жељно судбоносни тренутак ишчекује, одсутно зури у једну тачку, слепим очима осуђеним да гледају ништавило које их окружује.

Чак и лахор, својим чедним звиждуком, несвесно гаси задње варнице Јониног бића. „А зашто се старац не упути своме дому, породици, имању?“, сигурно, више због радозналости него због емпатије, прохуји кроз мисли пролазника.

Зато што их нема.

Одиста, некада давно, свега тога било је у Јонином животу. Но, одједном, као нека демонска рука ћушнула је прву домину смрти. Остале су, по законима игре, без ималло труда утваре, падале једна за другом.

Јонина жена се упокоји. Преболе он то због снажнога сина који је, гласом, враћао животну енергију своме оцу… Све док и тај дах не бива вечно утишан, без способности за изговор и једне једине утешне речи. Тада је старчевим животом овладала самоћа. Северац је језиво одзвањао, привидно заузимајући празнину готово мртвог усахлог човека.

Можда је, на самом зачетку Јонине пропасти, нека последња нада и људска воља за опстанком, покушала да пар пута проџара тиху ватру угушену патњом. Но, и ту волшебну моћ убрзо је затрпао ћилим саткан од пепела. Тај покривач упорно се таложио преко издртог створења и испуњавао простране празнине, које се свакодневно рађаху у њему.

Можда би се и могао очистити језиви нанос сете, да је постојао неко ко би то за клонулог старца учинио… Рекох – неко! Али, огњиште сирота човечића оста пусто, без иједног житеља који би ватру изнова разгорео својом топлом љубављу и слатким саслушањем.

Непроцењива почаст исповести одстрањена је довека из Јониног живота, остављајући да се душевно огњиште неприметно гаси. Варница за варницом вечно нестаје, угушена испарењима вихора сете, па сахрањена под хумком нетакнутог пепела, која ће старчеву патњу трајно скривати од погледа, више радозналог но саосећајног, света.

Теодора Миловановић, I2

Градско такмичење у кошарци и баскету 3×3

На градском такмичењу у кошарци ученици и ученице Гимназије Зајечар освојили су 1. место у конкуренцији омладинаца и омладинки, а истог дана се одиграло и такмичење у баскету 3х3, где су ученице и ученици Гимназије Зајечар такође освојили 1. место у обе конкуренције и тиме се пласирали у следећи круг такмичења. Честитамо!

Градско такмичење у одбојци 2023

Ученице и ученици Гимназије Зајечар освојили су прво место на градском такмичењу у одбојци, у конкуренцији омладинаца и омладинки и тиме се пласирали на окружно такмичење. Велика подршка је био драги гост и бивши ученик наше школе, Андреј Линднер, који је и сам био учесник бројних одбојкашких такмичења у дресу Гимназије. Честитамо!

Стручно усавршавање наставника историје у Mémorial de la Shoah у Паризу

Наставница историје у Гимназији Зајечар Сузана Томић, априла месеца 2023. године у Београду учествовала је на семинару за наставнике –  Холокауст као полазна тачка у организацији Министарства просвете – Одсек за људска и мањинска права у образовању. У оквиру наставка обуке, учествовала је на међународном семинару за наставнике у Паризу, који је одржан у периоду од 04. до 06.12.2023. године у организацији Министарства просвете – Одсек за људска и мањинска права у образовању и Mémorial de la Shoah – Париз ( Музеј и центар за документацију из Париза).  У оквиру обуке наставници из Србије имали су прилику да се упознају са радом  Mémorial de la Shoah и да активно учествују у радионицама.  Другог дана обуке одржан је округли сто  – Учење о Холокаусту и локалне иницијативе и изазови, у оквиру кога су наставници из Србије презентовали резултате свога рада са ученицима, међу којима су се нашли и резултати рада наставника Сузане Томић и ученика Гимназије Зајечар о холокаусту и Другом светском рату. Током трећег дана обуке учесници обуке за наставнике Холокауст као полазна тачка, посетили су The Shoah Memorial in Drancy – Париз. Стечено знање на семинару за наставнике –  Холокауст као полазна тачка, биће имплементирано у обради наставних садржаја о Другом светском рату и холокаусту.

Дивац омладински фондови

У оквиру пројекта Немачке развојне сарадње “Перспективе за младе у руралним срединама у Србији” који спроводи ГИЗ у партнерству са Министарством туризма и омладине Републике Србије, подржавају се омладински фондови у изабраним заједницама, између осталих и у Зајечару. Ученички парламент Гимназије у Зајечару спровешће пројекат реконструкције школских тоалета у предстојећој школској години. Ученици су аплицирали за буџет од 25.100 динара који ће бити потрошен за потребан материјал.