Музика и осмех

О слободи

Срце ми дрхти када помињем слободу знајући колико људи је не поседује. Реч слобода не односи се само на физичку слободу човека, већ на све оно што човека чини, говорење, ставови и идеје, начин облачења…

Неки људи немају могућност да се крећу, виде или чују шта желе, а камоли да употребљавају своје вештине које би их као величанствена крила винула у небеса. Можемо ли ми као велики чудесни албатрос летети морима слободно без доконих морнара који би нас у томе спречили? Страшно је говорити о ропствовању у данашњем времену јер је човек већ прошао кроз толика страдања и научио много о слободи када је није имао. Људи понављају своје грешке не осврћући се много на прошлост и спремни су да одузму туђу слободу као да се ради о нечему ситном и безвредном.

Да би се овај свет променио и да би небо било препуно албатроса, морамо завирити у прошлост из које можемо много научити. Наши преци су нам оставили толико писаних блага, прича, песама, дневника која говоре о слободи. Немојмо им дати да избледе и да нестану, већ им дајмо смисао и она ће нам помоћи да разумемо слободу.

Свако има право да буде слободан, да мисли, жели и говори шта му срце каже и зато немојмо бити докони морнари, већ помозимо тим крилима да се вину што више у небеса.

Сташа Маринковић IV3

Дилеме савременог човека

Кроз векове су се са новим сазнањима и новим открићима мењале и бриге човека. Тако су се родиле нове дилеме.

Древни човек није знао за постојање било чега, сем за постојање своје непосредне околине и за самог себе. Није бринуо о пожару на суседном острву, нити о судбини људи које никад није упознао. Што човек више сазнаје о свету, то је све више приморан да размишља и о ономе што превазилази њега самог и његове потребе. Због тога се у савременом свету јавља дилема око тога шта је битније, потребе појединца или добробит већине.

Као последица наглог развоја науке и индустрије, развиле су се две нове дилеме. Сукоб науке и етике и екологије и економије. Савремени човек се директно сусреће са последицама индустријске револуције, немарног загађивања и коришћења ресурса. Људи уопште нису размишљали о томе како развој економије утиче на планету, већ су јурили са профитом по сваку цену. Савременом човеку то није дозвољено. Он мора прво да размишља о добробити природе, а тек онда о заради, мада већина још увек није о томе развила свест.

Са сваким развојем новог изума рађају се нове етичке дилеме. Дилема о сигурности и приватности типична је за наше време. И биће још израженија у будућности зато што са сваким научним открићем наша приватност и право на њу полако нестају.

Докле год има науке и напретка, биће и нових дилема.

                                                                                                       Даница Цветковић IV3

Кенгур без граница 2022

Математичко такмичење Кенгур без граница одржано је 17. марта 2022. године. Четворица наших такмичара освојили су похвале: Павле Кулић и Павле Динић (II4), Петар Савићевић (II3) и Жељко Чукић (III4). Честитамо!

Републичко такмичење из биологије и републичко такмичење из књижевности 2022

У недељу 29.5.2022. године одржана су републичка такмичења из биологије (у Новом Саду) и из књижевности – Књижевна олимпијада (у Сремским Карловцима). Наши ученици овог пута нису освојили награде, али су остварили запажене резултате и достојно представили нашу школу. Јована Маринковић (III3) на Књижевној олимпијади освојила је 14 од 20 поена, док су на такмичењу из биологије наши ученици остварили следеће резултате: Даница Марковић (I3, 89 од 100 бодова), Јован Јовановић (I3, 74), Даница Васиљевић (II3, 69), Петар Савићевић (II3, 63), Миа Милосављевић (II3, 59), Теодора Милијић (III3, 81), Сташа Илић (III3, 68) и Катарина Јотовић (III3, 54). Честитамо!