Uočavanje naučnog problema i formulacija HIPOTEZE

Uočavanje naučnog problema i formulacija HIPOTEZE   NAUČNI PROBLEM  je NEREŠENO PITANJE KOJE SE MOŽE REŠITI SAMO NAUČNIM METODOM , TO je  SPORNO PITANJE , BEZ JASNOG ODGOVORA. Važno je formulisati problem tako da se nedvosmisleno vidi šta je pitanje i koju pretpostavku (hipotezu) treba proveriti. Formulisanje problema treba da bude jasno, precizno, tačno i potpuno, ali treba voditi računa i o kriterijumu: Za ocenjivanje vrednosti problema su bitna i epistemološka merila:
  • značaj koji problem ima za razvoj naučnog znanja (rešenje nekih naučnih
problema može da urodi velikim prilivom novih znanja i bude praćeno naglim napretkom u razvoju nauke)
  • količina neizvesnosti sadržana u problemu (jer se količina informacije nekog
iskaza određuje količinom neizvesnosti koju taj iskaz otklanja)
  • praktički značaj problema, a govori o plodnosti praktičke primene znanja
stečenih rešenjem datog problema
  • Problem istraživanja se odabira na osnovu ishoda
  Hipoteza Postavljanje hipoteza Hipoteza je predloženo objašnjenje fenomena ili razumna pretpostavka koje predlaže moguću korelaciju između više fenomena. Termin se izvodi iz grčkog jezika, hypotithenai znači staviti ispod ili pretpostaviti. Neke definicije: „Hipoteza je teorija u koju istraživači nisu sigurni“, „Hipoteza predstavlja ono što  predviđamo“, „Hipoteza je neki teorijski stav ili zaključak koji ima izvestan stupanj verovatnosti“ „Hipoteza je misaona pretpostavka o predmetima koji se istražuju, o njihovim svojstvima, sastvau, funkciji, stanju i odnosima s drugim predmetima“,   Važno je imati precizno definisan problem istraživanja, da bi mogli postaviti hipotezu. Hipoteze daju odgovor o  problemu koji se istražuje. U svakom istraživanju najveći uticaj na njegov uspeh ima i hipoteza. Istraživanje ne može biti dobro, ako su loše  hipoteze. No iako su hipoteze dobre moguće je da  istraživanje bude loše. Glavni cilj je da istraživač pronađe dobre hipoteze. U traganju za dobrim  hipotezama trebamo se osloniti na postojeće znanje u vezi s našim problemom. Uz to su nam još  potrebne i određene sposobnosti; mašta, inteligencija i intuicija. Valja napomenuti da treba razlikovati hipoteze od proverene hipoteze. Jedno je zakon i teorija, a drugo su hipoteze
Hipoteza predstavlja ono što se predstavlja, treba da bude adekvatna predmetu istraživanja, proverljiva i potvrđena  određenim teorijsko-praktičnim postupkom. To je pokušaj rešenja problema. Hipoteza treba da je relevantna, proverljiva, plodna, jednostavna i saglasna sa već dokazanim hipotezama.
  Postojanje proveriljivih hipoteza je osnova istraživačkog rada. Koristeći logiku i empirijske podatke u stanju smo da proveravamo hipoteze ispitujući uspešnost njihovih predikcija, odnosno kako se predikcije slažu sa novim podacima i modelima. Mogućnost testiranja hipoteze je najbitnija karakteristika istraživačkog rada. Hipoteze koje se ne mogu testirati nisu predmet bavljenja nauke.. . Provjeravanje hipoteze obuhvata: razradu, modifikaciju i zamenu hipoteze, a može biti teorijsko ili empirijsko proveravanje (zaključivanjem, iskustvom).   Metode kojom potvrđujemo ili opovrgavamo jednu hipotezu:   1.iz datih hipoteza deduktivno izvodimo posledice koje opisuju izvesne konkretne pojave 2.organizujemo eksperimente ili posmatranja kojima utvrđujemo ili opovrgavamo da lit e pojave zaista imaju predviđena svojstva
3.dobijene rezultate upoređujemo sa opisima koji sadrže posledice hipoteze.
  Vrste hipoteza _ Radna (korisna u radu) _ Naučna (temelji se na broju naučnog saznanja) _ Ad hoc (na brzinu, provizorna, nema logičkog temelja) _ Pomoćna (koja se menja, dopunjuje) _ Preliminarna (nedovoljno određena) _ Fiktivna (nerealna ali često potrebna) _ Prazna (koja se ne može proveriti, iako možda bude tačna) _ Plodna (koja se može proveriti, dovodi do rješenja a ne mora biti tačna).  
Podeli:

Postavio sladja datuma . Postavljeno u Филозофија III разред

Trackback from your site.

Comments (3)

  • Avatar

    Jasmina

    |

    Molim Vas imam pitanja iz predmeta SIR pa sam htela da Vas zamolim za pomoc

    1. Sta je hipoteza i kada se javlja potreba za njom
    2. Osnovni izvori hipoteze
    3. Osobine dobre hipoteze
    4. AD HOC hipoteza

    Unapred HVALA

    Reply

  • Avatar

    sladja

    |

    draga Jasmina…
    drago mi je što si posetila naš sajt. Ne znam šta znači SIR i nisam sigurna da li mogu da Vam pomognem. Naime, ovo su preradjene lekcije za učenike koji slušaju predmet Filozofija (tačnije Logika) i Mihailo Marković se nije detaljno u njihovom udženiku bavio Metodologijom (to je moj sud) , te tako su ovo samo osnovne informacije i mislim da ozbiljnije obradjene teme treba tražiti u stručnijoj literaturi.Ono što bi preporučila je svakako neki udžbenik Filozofije nauke,Opšte metodologije (znam da je svojevremeno na Prirodno.matematičkom fakultetu postojao predmet Filozofije nauke)Jja se iz tog razloga ne bih usudila da Vam dajem druge smernice.Hvala što ste se javili i nadam se da sam Vam bar malo pomogla.

    Reply

  • Avatar

    Jasmina

    |

    Draga Sladjo

    Na Ekonomskom fakultetu sam 5 godina, predmet SIR znaci ( sistematsko istraživanje radova ) predaje mi doktor profesor Dejan Dašić. Mislila sam da možete da mi pomognete. :((((( Probaću negde da nadjem odgovore. U svakom slučaju HVALAAAAAA, sajt vam je predobar, sve pohvale. Biću uporna, pa ću i dalje nastaviti da Vas pratim 😉 Veliki pozdrav

    Jasmina

    Reply

Ostavite komentar