POJAM NAUKE I NAUČNI METOD
POJAM NAUKE I NAUČNI METOD Nauka je skup svih metodički sakupljenih i sistematski sređenih znanja, kako opštih tako i onih u nekom specifičnom području ili aspektu stvarnosti. Nauka je objektivno, logički argumentovano i sistematizovano znanje o zakonitostima, činjenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, stečeno i provereno egzaktnim posmatranjem, ponovljivim eksperimentom i valjanim razmišljanjem. Cilj nauke : • Da proširi znanje o fizičkom , biološkom i socijalnom svetu, van okvira onoga što se već zna; • Da objasni svet u kome čovek živi, da objasni čoveka – da pruži znanja koja će čovek koristiti (etička odgovornost). NAUČNI METOD METOD – PUT – NAČIN NA KOJI SE ISPITUJE JEDNA POJAVA METODOLOGIJA – SINTEZA I GENERALIZACIJA SVIH METODA KOJIMA SE ISPITUJE POJAVA Metodologija (od grčkih reči methodos – put i logos – um) je nauka o putevima dolaženja do naučnog saznanja (materijalnog, društvenog i duhovnog sveta). Cilj metodologije je da se pojmi (razume) suština naučnog saznanja i da utvrdi osnovne principe u njegovom sticanju i kritičkom preispitivanju. Metodologija nas uči kojim sredstvima treba da se služimo kako bi došli do što istinitije (objektivne) spoznaje svijeta. Prema ovom shvatanju nema metode koja ne bi bila ili empirijska ili logička disciplina, jer je sve drugo besmisleno (Poper). Zadatak metodologije ogleda se u logičkoj analizi jezika nauke i određivanju kriterijuma naučnosti. Cilj naučne metode jeste sticanje istinitog ili visoko verovatnog znanja. Proučavanje naučne metode obuhvata: •nastojanje da se otkriju pravila i tehnike kojima bi se naučnici koristili u otkrivanju znanja, tj. stvaranju teorija, •nalaženje objektivno opravdivih principa za ocenjivanje teorija na osnovu raspoloživih svedočanstava •nije moguće stvoriti sistem pravila za proučavanje stvaranja naučnih teorija i dolaženja do naučnih otkrića, ali je moguće naći pravila koja bi se uspešno mogla primenjivati u kontekstu opravdavanja. Objektivnost Objektivnost je glavna odlika naučne metode za sticanje znanja : •naučna metoda je neutralna u odnosu na teoriju i da se ništa ne menja kada se ista metoda upotrebljava za ocenjivanje i proveravanje različitih teorija. •Težnja ka unifikaciji nauke i zastupanje teze o jedinstvu metoda prirodnih i društvenih nauka. •Prekomerno uzdizanje logike i metode logicke analize, bez sluha za sadržajnu stranu problema, vodi rasparčavanju, osiromašenju i umrtvljenju proučavanog područja. •Osnovna naučna metoda je metoda indukcije (uspeh Njutnove fizike) •Naučno znanje mora biti slobodna od vrednosti, koje vode subjektivizam (vrednosni iskazi nisu ni istiniti niti lažni, te ih je nemoguće dokazati ili opovrgnuti) Struktura naučnog saznanja Nauka je sistematski poduhvat prikupljanja znanja o svetu i organizovanje i sažimanje tog znanja u zakone i teorije koji mogu biti provereni. Principi naučnog znaja Postoje određeni principi koji odlikuju naučnu, u odnosu na npr. zdravorazumsku spoznaju. Neki od najvažnijih su: • princip objektivnosti • princip pouzdanosti • princip opštosti • princip sistematičnosti • sinteza indukcije i dedukcije • sinteza kvantitativnog i kvalitativnog Sve što pretenduje da bude naučno znanje u sebi sadrži još i: • Racionalnost – logičnost i doslednost • Kritičnost – stalno preispitivanje • Obrađenost – statistika • Javnost – objavljivanje KARAKTERISTIKE NAUČNOG POGLEDA NA SVET Zdravorazumsko znanje: Stiče se na osnovu svakodnevnih zapažanja. Zasnovano je na intuiciji, osećanjima i generalizacijama koje nisu temeljno ispitane. Odlikuje se subjektivnošću: Do njega se nije došlo planski, niti u kontrolisanim uslovima. Ne zasniva se na precizno definisanim pojmovima. Naučno znanje: Stiče se putem utvrđenih metoda Zasnovano je na višestruko proverenim činjenicama Odlikuje se objektivnošcu: Do njega se došlo planski, u kontrolisanim uslovima Zasniva se na precizno definisanim pojmovima Mora biti kritički nastrojeno Prikupljeni podaci se moraju temeljno analizirati Rezultati istraživanja moraju biti javno dostupni Zdravorazumsko znanje Pre nego što je postala nauka, logika je dugo postojala u praksi ljudskog mišljenja, kao skup pravila kojima su se ljudi spontano služili iako ih nisu bili svesni i nisu bili u stanju da ih izlože u eksplicitnom, teorijskom vidu, nije bila nauka. Prethodna životna iskustva i specifična znanja o datoj oblasti pojava usmeravaju nas a da toga nismo ni svesni kako treba misliti u datom slucaju….Primer: deca, slušajući govor odraslih i putem sopstvenog govora koji odrasli ispravljaju, nauče da do izvesne mere govore gramatički pravilno pre nego što se u školi sretnu s gramatičkim pravilima. Tako dolazimo do zdravorazumskog znanja: Zdravorazumsko znanje se zasniva na čulnom iskustvu i spontanom razumskom zaključivanju u kome je elementarna logika prisutna ali nije dovedena do svesti, nije naučena iz knjiga. Zdravorazumsko znanje se razlikuje od mita, magije i religije po tome što ne prihvata ništa na veru već samo ono što se može čuti, videti, doznati od stvarnih svedoka nekog događaja. Otklon od praznoverja i sujeverja i iskorak ka nauci. Iz svega mozemo zaključiti da logička pravila izražavaju koncentrisano iskustvo mišljenja mnogih generacija ljudi. Pa se misao “istinu o jednom pitanju mogu otkriti i oni koji nikad nisu učili logiku i ne znaju ništa o logičkim pravilima…” odnosi na ovaj “stepen” znanja logike. Neko logički pravilno mišljenje nije samim tim i istinito, ali svako mišljenje koje pretenduje na to da je dovelo do istinitog rezultata mora biti i logički pravilno.Trackback from your site.
valentina
| #
Dopada mi se što mogu da izrazim svoje mišljenje na ovakav način .
Sve je jasno ,kratko i veoma precizno objašnjeno . Tako da draga Slađana učenici ili i studenti neće imati nikakvih teškoća u razujmevanju o tome šta je nauka i naučni metod ,čak će i meni koja sprema knjigu o tome u mnogome koristiti .
Veliko Vam Hvala .
Valentina .
Reply
sladja
| #
Draga Valentina,
hvala Vam na komentaru koji pre svega vidim kao podršku istini.Potpomogla sam se internetom sve sa ciljem koji ste i naveli a to je da olakšam svojim učenicima kao i da na jasan i koncizan način usvoje predvidjeno gradivo.Hvala još jednom, veliki pozdrav
Reply