Naučne činjenice
Naučne činjenice
Početnu fazu u istraživanju jednog područja stvarnosti predstavlja : 1. utvrđivanje i prikupljanje činjenica (podataka) 2. sređivanje i obrada činjenica (podataka) Koje činjenice je morala da prikupi biologija kako bi Darvin mogao da formuliše teoriju evolucije? (Mnoštvo podataka o pojedinim biljkama i životinjama.) Koje činjenice je morala da prikupi biologija kako bi Dalton mogao da formuliše teoriju atoma? (Mnoštvo činjenica o pojedinim vrstama materija – o njihovoj boji, mirisu, ukusu, rastvorljivosti u vodi, gustoći, tačkama, topljenja, ključanja, kondenzovanja.) ŠTA JE ČINJENICA 1. Jasno razgraničeni element dati u čulnom opažanju. „Vidim zeleno i pravougaono“. „Vidim sjajno belu mrlju na tamno plavoj pozadini“. 2. Sudovi koji interpretiraju/tumače ono što nam je dato u čulnom opažanju (činjenice u prvom smislu). „Vidim zeleno i pravougaono“. Šta je to. „To je tabla.“ „Reč “činjenica” obično upotrebljavamo u sledećem smislu: 3. Činjenica je istinit sud kojim se tvrdi univerzanost nekog odnosa ili svojstva. 4. Činjenica označava da nešto jeste, da nešto postoji (“tabla postoji”), da nešto jeste takvo i takvo – da ima takva i takva svojstva (recimo „ruža je crvena“), da nešto jeste u takvim i takvim odnosima („Zaječar je između Beograda i Niša“), da se nešto ponaša/razvija tako i tako („šećer se lako rastvara u vodi“). Jednostavnije rečeno, pod činjenicom podrazumevamo neku individualnu stvar, njenu egzistenciju, svojstvo ili odnos. Sama reč činjenica, pored gore navedene dvosmislenosti (smisao 3. i 4.), nosi u sebi još jednu dvosmislenost. Naime, kada kažemo da je činjenica da se Zemlja okreće oko Sunca, onda pod rečju činjenica možemo da mislima na samu Zemlju i na njeno okretanje oko Sunca, ali i na sud “Zemlja se okreće oko Sunca”. Ova razlika je filozofski značajna. Što se tiče metodologije, biće dovoljno da znamo da se činjenica uvek odnosi na egzistenciju nečeg individualnog. OBJEKTIVNE I SUBJEKTIVNE ČINJENICE Objektivne činjenice su one činjenice koje ni u jednom smislu ne zavise od subjekta koji ih saznaje. One, pre svega, ne zavise od svesti i volje saznajnog subjekta. Činjenica je, recimo, da Zemlja kruži oko Sunca. Zemlja, naime, zaista kruži oko Sunca, bez obzira da li neko to zna, da li je neko toga svestan, da li neko misli na to ili opaža to, i bez obzira na to da li neko želi da to bude tako ili ne. Zemlja je kružila oko Sunca čak i kada to niko nije znao. Isto možemo reći i za činjenicu da se Beograd nalazi na ušću Save u Dunav, itd. Sa druge strane, ima čitav niz činjenica koje postoje samo u vezi sa svešću subjekta. Tavke činjenice nazivamo subjektivnim. One svoju egzistenciju duguju, ili one u pogledu svoje egzistencije zavise od svest saznajnog subjekta. Ne postoji bol koji niko ne oseća. Bol postoji samo u svesti nekog subjekta. Isto možemo reći i za san. Ne postoji san koji niko ne sanja. Sanjano postoji samo u svesti onoga koji sanja. Neke nauke su zainteresovane samo za objektivne činjenice, recimo, fizika. Neke druge su zainteresovane i za objektivne i za subjektivne. Tako jednog psihologa zanima kako se ispitanik ponaša, ali i istovremeno i kako se oseća. Međutim, psihologa ne zanima subjektivna činjenica neposredno, već izveštaj, usmeni i pismeni ispitanika o tome šta je osetio, doživeo itd. Izvešataj, pak, predstavlja objektivnu činjenicu. Zato uopšteno možemo reći da nauku zanimaju samo objektivne činjenice. JAVNE I PRIVATNE ČINJENICE Javne činjenice su one činjenice koje može svako, čija su čula normalna i ko ume da se služi potrebnim instrumentima, pod izvesnim uslovima, da konstatuje. Ako je jedan naučnik došao do informacije o nekoj činjenici putem opažanja, posmatranja ili eksperimenta, on mora biti u stanju da navede postupak, odnosno uslove, pod kojima svako može da dođe do iste informacije. Recimo, ako neki naučnik tvrdi da je posmatrajući nebo otkrio neko novo nebesko telo, on mora da navede uslove pod kojima svaki naučnim može da posmatra dato nebesko telo. On, između ostalog, mora da navede u koje doba dana navodno nebesko telo može da se posmatra, na koju tačku nebeske sfere mora da se uperi teleskop, itd. Privatne činjenice su činjenice koje može, ili koje je mogao, da konstatuje samo pojedinac. Činjenice koje nisu javno i društveno proverljive nazivamo privatnim činjenicama. Sve subjektivne činjenice su privatne činjenice. Ono sanjano, recimo, može da konstatuje samo onaj koji sanja. Rezultat do koga je naučnik došao eksperimentisanjem ili promatranjem biće prihvaćen kao naučna činjenica tek kad i drugi naučnici obave takve eksperimente i posmatranja i dođu do istovetnih rezultata. Nauku neposredno zanimaju isključivo javne činjenice. Ovom stavu bi se moglo prigovoriti da se, recimo, u psihologiji naučnik bavi činjnenicama koje su utvrdive samo introspekcijom, i koje su stoga privatne činjenice. Osim toga, sve te činjenice su subjektivne, a već smo konstatovali kako su sve subjektivne činjenice privatne. Međutim, čak i u tom slučaju, ono što naučnika zanima jesu zapravo izveštaji/obaveštenja o duševnim stanjima koje daje pojedinac, izveštaji dostupni svakom drugom naučniku, i prema tome javno dostupni. Jedan naučnik tvrdi da je video snežnog čoveka „jetija“. Postojanje jetija bilo bi prihvaćeno kao naučna činjenica samo pod uslovom da su se u postojanje jetija uverili i drugi naučnici, istraživači. Kako se oni mogu u to uveriti? ŠTA JE NAUČNA ČINJENICA? Naučna činjenica je činjenica koja mora da ispuni još neke dodatne uslove. Prvi i osnovni uslov je jasna i razgovetna formulacija činjanice. Konstatovana činjenica se mora formulisati tako da bude opšte, društveno razumljiva, tj. razumljiva svim članovima jedne naučne zajednice. Ogromno je mnoštvo činjenica koje se mogu jasno i razgovetno formuilsati, ali koje ipak ne ulaze u fond naučnih činjenica. Tako je, recimo, činjenica da su učenici Gimnazije u Zaječaru bili na raspustu zbog loših vremenskih uslova u periodu od dve nedelje 2012 godine činjenica koja, uzeta sama po sebi, nije naučno interesantna. Da bismo odgovorili na pitanje o tome koje su činjenice naučne činjenice moramo se zapitati čime počinje naučno istraživanje? Šta je prvi korak u teorijskoj pripremi istraživanja? U naučnom istraživanju, naučnik već od samog početka pravi provizorne hipoteze, prethodna i privremena rešenja problema, i ove preliminarne hipoteze usmeravaju njegovo istraživanje. Naučne činjenice su one koje doprinose rešenju nekog problema, tj. koje su relevantne za dati problem, one koje doprinose konfirmaciji (potvrđivanju) ili falsifikaciji (obaranju) neke od tih provizornih (ili naknadnih) hipoteza. Od vrste problema zavisi i vrsta činjenica koje hoćemo da ispitamo. Koje vrste činjenica treba da prikupljamo kada se naučni problem sastoji u pronalaženju uzroka raka? Koje vrste činjenica ne treba da prikupljamo kada se naučni problem sastoji u pronalaženju uzroka raka?Trackback from your site.