Karl Marks
Karl Marks (Nemačka, 1818-1883) Karl Marks je rodjen 1818. godine u Trieru u Njemačkoj.Otac mu je bio advokat-jevrej konvertit u protestantizmu, a majka mu je bila Holanđanka iz bogate porodice.Karl Marks studirao je od 1835.godine u Bonnu te potom u Berlinu, prvo pravo, a kasnije filozofiju.Odlazi u Bonn nastojeći da dobije posao kao nastavnik kod svog prijatelja teologa Brune Bauera, koji pak biva izbačen odlukom vlade sa sveučilišta.Marks je imao bogatu karijeru bio je mla di filozof, polemičar, novinar, aktivista.U starosti je bio analitičar, znanstvenik i revolucionar.Njegova djela su: Ø Ekonomsko-filozofski rukopisi iz 1844. godine Ø Prilog jevrejskom pitanju 1844. godine Ø Teze o Fojerbahu 1846. godine Ø Manifest komunističke partije 1848. godine Ø Najamni rad i capital 1849. godine Ø Kapital 1867. godine Ø O ukidanju privatne svojine nad zemljistem 1869. godine
Među levim hegelovcima isticao se Karl Marks. Imajući ne baš uredan a ni udoban i srećan život, vreme je provodio među knjigama, u doživotnoj besparici. Iako briljantan um, ne mogavši da se dokaže u filozofiji, uprkos nekoliko sjajnih radova o Hegelu, pokušao je da se dokaže u politici učestvujući u evropskom radničkom pokretu. Od mladosti u zavadi sa svim filozofima (prijateljevao je samo sa Fridrihom Engelsom (1820-1895) koji nije mnogo znao filozofiju), napisao je niz polemičkih spisa čijim naslovima i podnaslovima dominira reč kritika. Više decenija njegovi spisi (koje je malo ko čitao) bili su mnogo citirani; ono istinski vredno u njima shvatila je samo nekolicina mislilaca u XX stoleću, pre svih Lukač i Lenjin a potom pripadnici Frankfurtske škole. Reč je o veoma talentovanom ali neostvarenom filozofu.Nije napisao političku ekonomiju, nego filozofski inspirisanu kritiku političke ekonomije i pokazao da je postojeće društvo (zajedno sa svojim zakonima) neljudsko, samootuđeno društvo, u kojem čovek nije doista čovek. Zato je pozvao u borbu za ukidanje otuđenja, za istinsko ljudsko društvo. Tačnije rečeno, Marks nije “kombinovao” filozofiju s političkom ekonomijom i politikom. On nije bio jednostavno filozof, ekonomist i političar, nego je bio nešto što nadilazi ta tri određenja. Bio je istinski mislilac – mislilac prakse. Pod “praksom” nije mislio takozvanu praktično-političku ni ekonomsku delatnost, nego onu strukturu ljudske delatnosti po kojoj je ona slobodna i stvaralačka, jedan modus bivstvovanja koji ne samo što nadilazi druge “moduse bivstvovanja”, nego se uzdiže i do same “biti” bivstvovanja. Kao mislilac prakse, u tom smislu Marks je i mislilac revolucije, jedne revolucije koja nije samo politički prevrat ni ekonomsko preoblikovanje društva, nego onaj radikalni preobražaj koji ukida samootuđenje čoveka stvarajući istinski ljudsko društvo i novog čoveka. Kao najviši oblik slobodnog ljudskog stvaralaštva on je upravo onaj najviši oblik prakse u kojem sama bit bivstvovanja dolazi do reči.”
Dijalektički materijalizam. Marks posebnu paćnju posvećuje razvijanju tzv. dijalektičkog materijalizma,filozofskog sistema koji naglašava ključno mesto materijalnih uslova, ali smatra i da se ti uslovi razvijaju dijalektički – u hegelovskom smislu. Novina je u tome što,kako kaže Marks, ne određuje svest biće, već biće određuje svest. To znači da dijalektika ne traba da tvrdi da sema terijalni uslovi, odnosno fizički, biološki i ekonomski razvoj pojavljuju kao manifestacija razvoja duha, već dijalektika treba da pokaže da duh nastaje i razvija se kao posledica razvoja i promene materijalnih uslova. KadaHegel kaže da je u orijentalnim društvima pojam slobode napredovao jedino do slobode jednog (despota, tiranina),Marks pristupa materijalistički i kaže da su zapravo materijalni uslovi – konkretno ekonomski – doveli do togada samo jedan čovek ima moć i slobodu. Prinudni rad robova nije proizvod nedovoljnog razvoja pojma slobode,već je taj nedovoljni razvoj pojma slobode proizvod ili manifestacija robovlasničkih odnosa.Te materijalne I ekonomske odnose koji stoje u temelju svih drugih odnosa Marks je nazvao bazom, a sve momente duhovne sfere – nauku, religiju, pravo, filozofiju,umetnost, itd. – smatrao je manifestacijom baze, i zato ih je nazivao nadgradnjom. Suština Marksovog dijalektičkog materijalizma je da su odnosi i razvoj uslova u bazi ključni I najvažniji, dok su elementi nadgradnje od sekundarnog značaja za analizu društava i društvenih odnosa. Shodno tome – a budući da je bio ‘levi hegelovac’ i socijalista –Marks je razradio filozofije prakse koja bi trebalo da vodi promeni odnosa u bazi, što bi vremenom dovelo i do promene naših navika i iskustava u sferi nauke, religije,politike, umetnosti itd.
Pojam otuđenja.
Da bismo menjali naš svakodnevni život, kaže Marks, potrebno je da shvatimo da danas živimo otuđeno. Otuđenost – osećaj da nam je nešto tuđe i oduzeto – pojavljuje se na nekoliko nivoa.
Prvo, mi smo otuđeni od proizvoda našeg rada – šta god da proizvedemo, proizvod će pripasti našem gazdi, a ne nama.Mi moramo da platimo da bismo dobili natrag proizvod našeg rada.
Drugo, mi smo otuđeni od procesa rada – kada radimo u velikim radnim kolektivima, mi zapravo radimo samo na jednom delu proizvoda, i najčešće nemamo jasnu predstavu kako se naš rad uklapa sa radom drugih da bi konačni proizvod bio to što jeste.
Treće, otuđeni smo od samog rada – zbog svega rečenog nama se naš sopstveni rad pojavljuje kao tuđ, u njemu ne nalazimo zadovoljstvo I ne pokazujemo kreativnost i maštovitost; drugim rečima,period dana kada radimo smatramo izgubljenim vremenom,a period nerada smatramo – slobodnim vremenom.
Konačno, četvrto, time smo otuđeni od svoje suštine,budući da je čovek delatno biće, biće koje radi i menja svoje okruženje i sebe, koje se na taj način afirmiše kao samosvesno i samostalno, za razliku od životinja.
Zato Marks poziva na ukidanje otuđenog rada –potrebno je da prisvojimo konačni proizvod našeg rada,zatim da u potpunosti učestvujemo u nadgledanju I planiranju radnog procesa, kao i da radimo kraće, kako bismo radili kreativno i time povratili izbugljenu suštinu ljudskog bića.Sa druge strane, Marks je prvi kritičar onog što se danas zove ‘potrošačko društvo’. Pošto smo četvorostruko otuđeni, mi pokušavamo svoje nezadovoljstvo i osećaj izgubljenog identiteta i suštine da nadoknadimo kupovinom robe. Potrošačko društvo je društvo u kojem ljudi kroz kupovinu, odnosno trošenje pokušavaju da se pokažu kao individue različite od drugih. Marks kaže da se radi osuštinskoj grešci i otuđenosti: mi nismo ono što posedujemo ili kupujemo, i potrošački mentalitet samo pokazuje da je čovek dospeo u krizu smisla i da je potrebno radikalno razrešenje.
Filozofija i revolucija. Za razliku od Hegela, koji prati razvoj pojma slobode, Marks prati razvoj klasa: u robovlasničkom društvu robovi rade za gospodare, u feudalizmu kmetovi za feudalca, a u kapitalizmu proleterirade za buržuja. Celokupna istorija kakvu znamo, kaže Marks, samo je istorija klasnih borbi, i potrebno je da tu borbu zaoštrimo do revolucije i konačno ukinemo privatnu svojinu i klasne razlike. Filozofija mora da bude filozofija prakse i da objašnjava društvene odnose i načine njihovog
menjanja. Marks kaže: Filozofi su svet samo različito tumačili, radi se o tome da je potrebno da ga promenimo, I time poziva na filozofsku praksu umesto pukog razmišljanja i teoretisanja.Međutim, kada čovek nakon revolucije konačno
povrati svoju suštinu i razvije kreativnost i maštovitost, I kada nestanu klase i klasna borba, filozofija će biti ostvarena: svet će biti promenjen tako da više nema dijalektičke borbe suprotnosti (proleteri i buržuji), a time ni potrebe za teorijskim angažovanjem. Potpuno ostvarenje filozofije, dakle, predstavlja njen kraj – revolucija, kao cilj filozofije, stvara novo komunističko društvo u kojem su svi ljudi samosvesni i u kojem su ispunili sve svoje potencijale te im filozofija više nije potrebna.
rečnik Dijalektički materijalizam- u početku stroga odvojenost sveta prirode i sveta čoveka tj. istorije.kasnije sinteza materijalzma i dijalektiktičkog tumačenja istorije. Kapital- kod Marksa društveni odnos koji omogućava da neka vrednost donosi svom vlasniku višak vrednosti. Praksa- svesna svrsishodna delatnost promene stvarnosti u ljudskoj istoriji
Trackback from your site.
Polyphemus
| #
Marks je , po meni , sintezom mnogih parcijalnih i jednostranih teorija dao do sada najistinitiji odgovor na organizaciju i dešavanja u društvu . Čvrsto je postavio klase i odnose između njih kao okosnicu svog dešavanja i privatnu svojinu kao prauzrok svega toga .
Da li je pojava privatne svojine stramputica ili neophodan korak u razvoju ljudskog roda ?
Postoje razne primitivne zajednice koje nemaju privatnu svojinu , ali one praktično nemaju nikakvu svojinu i proizvodni odnosi su im na nivou kamenog doba i tako opstaju hiljadama godina . Sa druge strane postoje zajednice kod kojih je institucija privatne svojine dignuta do nivoa religije , a materijalna bogatstva nemerljiva i stalno se uvećavaju .
Pitanje je kako se oseća pojedinac u tim zajednicama i šta je cilj ljudskoj zajednici .
Kao i obično odgovor je negde između . Pošto cilj putovanja ljudske zajednice nećemo još dugo saznati , ako ikad i saznamo , predstoji nam da bar čoveku stvorimo ugodno putovanjene. A to sada nije tako .
Savremeni kapitalizam u svom razvoju potpuno je istisnuo čoveka i njegove potrebe kao razlog za organizaciju proizvodnje . Sada proizvodnja služi isključivo radi uvećanja kapitala , a ne radi zadovoljavanja čovekovih potreba . Koliko je to nehumano , znak je da je došlo vreme za promene odnosa u društvu .
Ako je privatna svojina osnova razvoja kapitalizma , šta dati kao osnovu za razvoj novog društva . Kada znamo koliko je osećaj privatne svojine jak , kao nagon za smoodržanje ili kao ljubav prema najbližima , šta dati u zamenu ,a da bude istog inteziteta .
Možda će se nešto spontano izroditi , a možda bi nam dobro došla babica u vidu novih , mladih filozofa koji bi izvršili prodor u još neistražene oblasti ljudskog bitisanja .
Pozdrav .
Reply