Author Archive

Mali mini rečnik za bolje razumevanje

liberalizam – etički stav po kojem je osobna sloboda pojedinca jedini kriterij za tumačenje ljudskih vrijednosti i djelovanja. Pojam je nastao u engleskoj početkom 19. stoljeća za označavanje političko-socijalne teorije koja se poziva na J. Lockea, nasuprot Th. Hobbesove koja se označuje kao apsolutizam. Liberalizam se može smatrati suvremenom političkom naukom o slobodi, koja se protivi svakoj vrsti autoritarne moći i ugrožavanja slobode i prava pojedinca. Ideje l. su prisutne osobito na religioznom području kroz zagovaranja vjerske slobode i protivljenja državnoj religiji; na ekonomskom području kao liberizam i na političkom području izraženom u načelu samoodrenenja.  
Podeli:
Opširnije

Rene Dekart

BIOGRAFIJA Rene Dekart; rođen je 31. marta 1596. u severnoj Francuskoj, u imućnoj porodici sitnih plemića; otac mu je bio savetnik i član parlamenta u Bretanji. Sa osam godina (1604) stupio je u uglednu jezuitsku školu i tu je učio logiku, matematiku, fiziku i metafiziku; mada se nastava svodila na komentarisanje Aristotelovih spisa, Dekart se tu upoznao i sa Galilejevim otkrićima. Nenaviknut na zimu i rano ustajanje (časove je držao u rano jutro), umro je od upale pluća 11. februara 1650; sahranivši Rene Dekarta na groblju za strance Švedska je ušla u istoriju filozofije i to se i danas ističe kao njen najveći doprinos svetskoj kulturi.
Podeli:
Opširnije

Френсис Бекон

Биографија: Франсис Бекон је рођен 22. јануара 1561. у кући Јорк у Лондону као најмлађи од петоро синова оца Николаса Бекона. Николас Бекон је био чувар великог печата у првих двадесет година владавине Краљице Елизабете. Беконова мајка је била леди Ана Кук, рођака сера Виљема Сесила, лорда Берли, који је био краљевски ризничар и један од најмоћнијих људи у Енглеској. Њен отац је био главни учитељ краља Едварда IV, а она је била лингвиста и теолог и без икакве тешкоће се дописивала с владикама на грчком језику. Она сама је подучавала свога сина. Његова каријера државника се завршила скандалом. Један разочарани тужилац га је 1621. оптужио да је његову тужбу одбио јер је примио мито. Краљ је попустио под притиском тренутно ојачалог Парламента, пред којим га је Бекон често бранио, и наредио да Бекона затворе у Тауер. После само два дана Бејкон је ослобођен, а новчану казну од 40.000 фунти краљ му је опростио.
Podeli:
Opširnije