Свечани новогодишњи пријем за ученике средњих школа – младе таленте, који су на различитим међународним научним такмичењима добили једну од прве три награде, одржан је 27. децембра у Салону клуба САНУ. Тару Лазаревић, ученицу Гимназије у Зајечару, за добитника награде Српске академије наука и уметности, квалификовало је освојено 1. место на Светском такмичењу научно-истраживачких радова у друштвеним наукама (International Conference of Young Social Scientists). Признања младим талентима доделио је председник Српске академије наука и уметности, професор доктор Владимир С. Костић и том приликом истакао да улагање у младе сматра правом врстом улагања.
“Освајачима златних медаља из математике, физике, информатике, језика, да не говорим сада све области… Нико их неће сачекати ни на каквом балкону. Два дана након свега тога заборавиће их, сем њихових поносних родитеља и наставника. Е, онда се тим родитељима и наставницима придружила и САНУ која је поносна на њих, ” истакао је академик Владимир С. Костић.
Добитницима – а реч је о 63 ученика – том приликом су додељене награде у виду ваучера и пригодна публикација САНУ.
Наталија Танић завршила је Основну школу ,,Ђура Јакшић“ у Зајечару као добитник Вукове дипломе и ученик генерације.
По завршетку основне школе, 2018/2019. уписала је природно-математички смер Гимназије у Зајечару, коју је завршила школске 2021/22. године као носилац Вукове дипломе и ученик генерације. Поред свакодневних наставних активности, Наталија Танић остварила је запажене резултате из области друштвених наука и језика. У првом разреду – школске 2018/2019. из наставног предмета историја (1. место на општинском, 3. место на окружном такмичењу и учествовала на републичком такмичењу у организацији Друштва историчара Србије „Стојан Новаковић“); из наставног предмета српски језик и књижевност ( 2. место на општинском, 3. на окружном и учествовала на републичком такмичењу из књижевности у Сремским Карловцима); из екологије 1. награду на окружном такмичењу из екологије и учествовала на републичком такмичењу у организацији Регионалног центра за таленте у Бору; из француског језика 2. место и сребрну медаљу, које је организовано на међународном нивоу у организацији културно-едукативног центра ,,Willkommen” из Краљева. Из француског језика положила Делф А2 ниво. У другом разреду – школске 2019/2020. из наставног предмета историја на општинском такмичењу из историје освојила 3. место и стекла пласман на окружно такмичење, које није реализовано због епидемиолошке ситуације. На такмичењу из екологије у организацији Регионалног центра за таленте Бор освојила је 1. награду на окружном и 1. награду на републичком такмичењу, које је одржано онлајн (због пандемије). У Београду, учествовала на републичком такмичењу – смотри истраживачких радова у организацији Републичког центра за таленте Београд II и освојила 1. награду са радом ,,Археолошка истраживања на Феликс Ромулијани“.
Током школске 2020/21. и школске 2021/22. године или календарске 2021. и 2022. године Наталија Танић остварила је следеће резултате:
Из наставног предмета историја награду на општинском, 3. на окружном и учествовала на републичком такмичењу из историје, у организацији Друштва историчара Србије „Стојан Новаковић“
На републичком такмичењу Смотра истраживачких радова ученика средњих школа у организацији Регионалног центра за таленте Београд II уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја освојила је место на полуфиналној и учествовала на финалној смотри са радом који носи назив ,,Од Тимока до Њујорка“ (такмичење је одржано онлајн због епидемилолошке ситуације);
На Регионалном такмичењу талентованих ученика средњих школа по научним дисциплинама (тест знања и истраживачки рад) у организацији Регионалног центра за таленте Бор освојила је место и пласирала се на републичко такмичење (мај 2021, Бор);
На Државном такмичењу талентованих ученика средњих школа, по научним дисциплинама у Панчеву у организацији Регионалног центра за таленте Републике Србије уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја освојила је 2. награду у категорији теста и 1. награду у категорији одбране рада,,Стеван Мачај о Црноречком округу“ (мај 2021, Панчево);
На републиком такмичењу Смотра истраживачких радова ученика средњих школа у организацији Регионалног центра за таленте Београд II уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја са радом под називом ,,Ђорђе Генчић” освојила је место;
На такмичењу Националнаеколошкаолимпијада освојила је првунаграду на окружном и првунаграду на државном такмичењу;
Остале активности током 2021. и 2022 – поред редовне наставе и такмичења која су предвиђена Календаром такмичења за ученике средњих школа учештвовала је на многобројним конкурсима, пројектима, учествовала у изради експеримената за Ноћ истраживача са осталим ученицима трећег разреда, који похађају изборни предмет Примењење науке; написала есеј ,,Сто година од смрти краља Петра Карађорђевића” и освојила максималан број поена на Квизу о Другом светском рату, поводом недеље Департмана за историју Филозофског факултета у Нишу; учествовала на седмомФоруму младих научника (који је организовала организација ,,Нађи Раула“ из Ниша), учествовала у квизу о француској култури Филозофског факултета у Нишу, похађала курс – Научнаучионица: Друштвениирачунарскиаспектинауке (у периоду од 20.11. до 25.12. 2021), написала рад из социологије под називом ,,РелигијскиидентитетиучениказајечарскеГимназије” за потребе такмичења, у организацији Српскогсоциолошкогдруштва, а на конкурсу ДепартманазакомуникологијуиновинарствоФилозофскогфакултетауНишу освојила је првунаграду, написавши есеј на тему ,,Медијскоизвештавањеурату– Далијеистинаувекпрважртварата“.
Приредила је изложбу „Од зајечарске Гимназије до Колумбија универзитета“ – живот и дело професора Миливоја С.Станојевића, поводом 185. године постојања зајечарске Гимназије, која је приказана аудиторијуму у Радул – беговом конаку ( јун 2022). Изложбу су реализовали Наталија Танић, Петра Нинић и Борис Ранчев уз подршку наставника историје, српског језика и књижевности и енглеског језика.
Полазник је Републичког центра за таленте у Београду, учествовала на зимском семинару геологије (хидрохемије) у ИС Петница, била је члан Тима за подршку ученицима Гимназије. Због резултата на такмичењима, из наставног предмета историја пратила је наставу по ИOП3 (Индивидуални програм за талентоване ученике).
Зајечарску Гимназију завршила је као носилац Вукове дипломе и ученик генерације.
Било је пријатно суботње поподне. Неколицина нас (стандарно друштво) скупили смо се по добром старом обичају „ на истом месту, у исто време“ (а место и време су били одувек само нама знани). План је био да мало „блејимо“, а остатак времена проведемо у припремама за вечерњи излазак. Разговора лицем у лице скоро да није ни било, јер смо сви непретално гледали у мобилне телефоне и били на некој друштвеној мрежи, а спорадично би неко добацио неку реч. Одједном, као визија долазио нам је старац неугледне спољашности.
Старац: Добар дан децо, како сте, шта радите?
Ми (сви у глас): Ево….
Старац: Како ево, какав је то одговор?
Тек тада усмерисмо поглед ка њему и сви као да смо били у чуду. Пред нама је стајала особа, нама непозната и као „нешто“ нас пита. Само смо вратили поглед ка телефонима.
Старац: Добар дан, поново, ја сам овде, поред вас.
Ми (опет сви у глас): И…
Старац: Дошао сам са вама да разговарам, досадно ми је.
Вељко добаци шаљиво: Теби, односно Вама досадно?Глупости, идите и забавите се са својим друштвом.
Старац: Ја баш мислим да сте ви друштво за мене и то праааавоооо друштво.
Опет Вељко: Немогуће, али хајде да видимо шта хоћеш?
И одједном се сви погледом упутисмо ка старцу.
Старац: Шта радите, ако уопште нешто радите? Видим да стојите једно поред другог, као да нисте заједно. Мислите да причате, али с ким, то је већ питање?
Милош: Управо смо сви на „инсти“- то Вам је она друштвена мрежа инстанграм, гледамо објаве и баш нас све интересује како ће наш друг Дејан да реагује кад му будемо почели коментарисати објаве.
Ђорђе: Знате, он је наш друг из вртића, знамо се „сто година“ и хоћемо мало да се шалимо са њим.
Старац: Друг или пријатељ?
Ђорђе: Зар има разлике? Он је нама бфф, нзм.
Старац: Шта си сада рекао, ништа те не разумем?
Ја: Да Вам објасним, бфф је скраћеница од „best friend forever“ – најбољи пријатељ, а нзм – значи не знам.
Старац: Сад ми је јасније, тај речник већ разумем. Шта је за вас друг, а шта пријатељ и да ли има разлике?
Ђорђе: То је за мене исто.
Сви се са њим сагласисмо.
Старац: Да ли сте сигурни да је исто, и да ли уопште постоји истоветност или само сличност?
Замислисмо се.
Милош: Па, можда и није исто. Друг је онај са ким се дружимо, а пријатељ? Како да дефинишем?
Ја: То је особа за цео живот и у добру и у злу.
Вељко: Зар то још постоји, шалиш се? Видећеш како ће Дејан да реагује на моје објаве. Само ћу да се мало нашалим са њим, па да видим да ли је и у добру и у злу.
Ја: Немој то да радиш, Дејан нам је пријатељ.
Вељко и Милош: Шта фали? Само ћемо мало, све је то шала.
Старац: Шта је по вама шала и која јој је сврха?
Вељко: Шала је кад се шалимо, а сврха је сврха.
Ја (кроз смех): Баш си лепо објаснио, сви те разумемо.
Милош: Ево, сад сам објавио на инстаграму снимак како наш пријатељ Дејан улази у продавницу, унутра малтретира продавачицу и излази са пуним џеповима чоколаде. Још се и смеје. Погледај, колико већ имам „лајкова“. Сви су на мрежи. Пишу коментаре.
Старац: Мислим да то није шала, јер шала нема злонамерну позадину, ово већ може да прерасте у нешто више и опасније.
Вељко: Како више и опасније, шта има да је ту опасно?
Старац: Мораш да знаш шта је опасност и која је њена последица. Људи понекад чине зло, јер не знају шта је добро, дакле из незнања.
Милош: Ма није битно, битно је да ја имам већ хиљаду „лајкова“ и то све од мојих пријатеља.
Прошло је пар минута. Старац је замишљено ћутао и посматрао нас, а ми смо били толико узбуђени, јер је објављена вест била „бум“, „врх“.
Старац: Још нисте схватили последицу својих поступака? За вас је то шала, али шта је за Дејана? Да ли се он оглашава?
Ми: Још није реаговао.
Старац: Како мислите да ће реаговати? Измислили сте причу, наругали се познанику, можда случајном пролазнику (Ја то тако видим), јер то се другу не ради, а поготову не пријатељу.
Вељко и Милош: Ми то тако не схватамо.
Ја: Вас двојица само једно те исто: Ми то тако не схватамо, да ли сте о било чему размислили, пре него што сте рекли? Нисте. Имате очи, а не видите и размишљање вам је плитко и приземно.
Старац: Све што се дешава има свој узрок и последицу. Да ли ти тако гледаш на дешавања око себе? – обрати се мени.
Ја: Често о томе размишљам, мада нисам сигурна шта је први и прави узрок, а шта коначна сврха. Слажем се да ништа се не дешава сличајно и да смо у већини случајева, ми, као актери, узроци лоших последица.
Старац: Да, ретки су они, који на такав начин размишљају. Хајде да заједно покушамо да твоји другови схвате шта су урадили.
Ја: Хајде, како ћемо?
Старац: Овако… Позови Дејана да дође.
Одмах сам то урадила и Дејан је за пар минута дошао. Био је видно љут и тражио одговор само на једно питање: Зашто сте то урадили? Милош и Вељко се уозбиљише. Као да су одједном прогледали и постали свесни ситуације.
Дејан: Шалите се, ово није шала, ово је насиље нада мном. Не могу да носим тај терет на плећима и да мирно гледам људима у очи. Нисам урадио то што сте објавили, нити сам икада, нити ћу. Ја нисам такав човек, а ви ми нисте пријатељи.
Вељко и Милош (посрамљено): Сад смо постали свесни свог поступка и последице коју смо ти нанели. Старац нам је помогао у томе. Да се питамо, мислимо и проналазимо одговоре. Ево све демантујемо.
Послали су објаву свих нас како се смејемо, кроз коментар да је све ово била првоаприлска шала и скривена камера.
Окренула сам се око себе и погледом тражила старца да му захвалим на дружењу, помоћи и разговору. Нигде га није било. Тихо сам се осмехнула у себи. Знам ко је он, то је био Сократ, а ово разговор са чувеним мудрацем.
Током прошле недеље у Виљнусу, Литванија, одржана је завршна конференција међународног пројекта DoSE. Циљ пројекта DoSE је да пружи подршку школама широм Европе у побољшању постојећих STEAM приступа и њиховом обогаћивању специфичним елементима уметничког стваралаштва, као и подстицању младих да се приближе науци, развијају научна знања и опредељују се за научне каријере. Учесници из Србије, Немачке, Белгије, Холандије и Литваније имали су за циљ стварање више ресурса које би наставници могли да користе у настави, у циљу развијања научне писмености. Као један од победника националног конкурса прилику да борави у главном граду Литваније имао је и Младен Шљивовић, који је са чак три активности заступљен у зборнику најбољих радова: Потрага за благом, Наука и стрип и STEM jam. Младен је представио свој рад учесницима скупа, а велико интересовање изазвали су Мејкерс лаб и Научни клуб наше школе.
Међународно такмичење из енглеског језика Best in English одржано је 30. новембра 2022. године.
Према подацима организатора, ове године се такмичило 22779 ученика из 704 средње школе и преко 30 држава. Нашу школу је представљало 56 ученика, и на основу осам најбољих резултата Гимназија Зајечар је заузела 3. место у Србији! Честитамо свим такмичарима.