Anja Petković , rođena je 17.12. 1999. godine u Zaječaru. Od osnovne škole pohađa brojna takmičenja i piše naučno-istraživačke radove iz oblasti istorije. Bivša je učenica i predsednica Đačkog parlamenta OŠ „Đura Jakšić“, koju je završila kao učenica generacije i nosilac Vukove diplome. Godine 2014, upisuje Gimnaziju u Zaječaru, društveno-jezički smer. Učestvuje na republičkim takmičenjima iz srpskog jezika, književnosti i istorije. Godine 2015. osvojila je 2. nagradu na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika i gramatike u Tršiću, a sa radom „Bugarska okupacija Zaječara u Prvom svetskom ratu“ osvojila je 3. nagradu na konkursu „I ja sam istoričar“ Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na istu temu je govorila u emisiji o Prvom svetskom ratu „Rat iza kulisa“ u realizaciji „RTS-a“. Iste godine, učestvuje u realizaciji izložbe o istoriji Gimnazije „Nauci i otadžbini“, i osvaja Povelјu grada Zaječara za sve postignute rezultate, kao i besplatno letovanje u Crnog Gori, zajedno sa ostalim najbolјim srednjoškolcima Zaječara.
Godine 2016, 19. oktobra, na tradicionalnom obeležavanju godišnjice od oslobođenja Zaječara u Prvom svetskom ratu, i u čast palim francuskim vojnicima, održala je predavanje i govorila je o istoj temi, odnosno o oslobađanju grada 1918, i o francuskoj oslobodilačkoj vojsci, u pozorištu Timočke Krajine „Zoran Radmilović“.
Tri godine zaredom, na osnovu broja osvojenih poena na testu znanja, kao i broja poena na predstavlјanju svoga rada, osvaja 1. nagradu iz oblasti istorije na Republičkom takmičenju talenata u Beogradu (2015. godine sa radom „Zaječarac Zoran Radmilović, 2016. godine sa radom „Proslava stogodišnjeg jubileja Gimnazije Zaječar 1937“, i 2017. godine sa radom „Francuska vojska u Timočkoj Krajini 1918“). Takođe, svaki od ovih radova nagrađen je specijalnom 1. nagradom za izuzetan kvalitet.
Godine 2017. osvojila je 1. nagradu sa maksimalnim brojem bodova na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika i gramatike u Tršiću.
Tokom čitave školske 2016/2017. značajno je doprinosila obeležavanju stoosamdesetogodišnjeg jubileja Gimnazije u Zaječaru: održala je dva predavanja o istorijatu zaječarske gimnazije, jedno u Rotari klubu, drugo u Matičnoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Zaječaru, bila je učesnica Naučnog simpozijuma „180 godina Gimnazije u Zaječaru“ sa radom„Proslava stotog jubileja Gimnazije Zaječar 1937“, učestvovala je u sastavlјanju „Zbornika radova“ gimnazijalaca (u kojem se nalazi i jedan njen rad), kao i u pisanju „Monografije“ o Gimnaziji u Zaječaru.
Godine 2016. i 2017. učestvovala je u izradi školskog kalendara.
Bila je volonter Omladine Jazasa u Zaječaru, dok se organizacija nije ugasila, a već četiri godine je i volonter Timočkog omladinskog centra. Učestvovala je u brojnim akcijama ovih organizacija, kao i u brojnim aktivnostima Đačkog parlamenta Gimnazije u Zaječaru.
Vršnjački je edukator za tri oblasti (godine 2015, nakon završene obuke na planini Rtanj, postala je vršnjački edukator za bezbedno ponašanje na internetu, godine 2016, nakon završenog treninga u Kragujevcu, postala je edukator za temu borba protiv predrasuda, a 2017. godine, nakon treninga u Vrnjačkoj Banji, edukator za HIV i AIDS). Kao vršnjački edukator, održala je brojna predavanja svojim vršnjacima, kako u svojoj školi, tako i u drugim školama u Zaječaru, osnovnim i srednjim.
Godine 2017. položila je DELF ispit, nivo B1, sa odličnim uspehom, a za 2018. godinu priprema polaganje B2 nivoa.
Stipendista je Fonda za mlade talente Srbije i Fonda za izuzetno nadarene učenike Srbije.
Januara 2018. nastavničko veće Gimnazije u Zaječaru joj je dodelilo nagradu iz Fonda majora Stanimira Colovića, a Grad Zaječar Svetosavsku nagradu.
U maju 2018. Rotari klub u Zaječaru uručio joj je nagradu kao jednom od četiri najbolјa maturanta grada.
Na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika u Tršiću 2018. godine, osvaja drugu nagradu.
Srednjoškolsko obrazovanje završila je kao nosilac Vukove diplome i kao đak generacije.
Upisala je Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu na teretu budžeta.
INTERVJU
1. Danas si najbolji đak Gimnazije u svojoj generaciji, ali, kada je pre četiri godine trebalo doneti odluku koju ćeš srednju školu upisati, da li je Gimnazija bila tvoj prvi odabir?
Jeste, odmah sam znala da ću upisati gimnaziju jer nisam želela da se tako rano usmeravam ka određenim profesijama, želela sam još četiri godine opšteg obrazovanja. A društveni smer sam izabrala jer su jezici i istorija predmeti koje najviše volim, i iz kojih imam najbolje rezultate.
2. Aristotel je rekao “U obrazovanju koreni su gorki, a plodovi slatki” i naša Gimnazija se često poziva na ovu mudru misao. Koliko su koreni tvog rada gorki, koliko je truda i odricanja bilo potrebno kako bi postigla ovoliki uspeh?
Iza mojih uspeha stoji višegodišnji rad koji je započeo u osnovnoj školi. Ponekad je bilo naporno, ali ne mogu reći da je bilo gorko, jer sam to volela i zaista sam uživala. Takođe, imala sam sreće i sa nastavnicima i sa profesorima, pa su učenje i pripreme za takmičenja podrazumevali i provođenje vreme sa ljudima koje veoma cenim i od kojih sam mogla mnogo da naučim.
3. Imaš sjajnih 10 učešća na republičkim takmičenjima, od kojih su 6 nagrađena. Da li bi neku nagradu posebno izdvojila kao onu za koju ti je bilo potrebno posebno zalaganje?
To bi bilo osvojeno 1. mesto sa maksimalnim brojem poena na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika u Tršiću, 2017. godine. Uzevši u obzir kraj iz koga dolazim, tj. način na koji se ovde govori, i činjenicu da sam bila u konkurenciji sa filološkim gimnazijama, jako sam ponosna na ovaj rezultat.
4. Osim što si đak generacije, takođe si i jedna od dobitnica nagrada iz Fonda majora Colovića. On je, kao bivši đak naše škole, a zbog nostalgije i ljubavi prema Zaječaru, testamentom, deo svoje zaostavštine ostavio Gimnaziji. Šta za tebe predstavlja ova nagrada?
Sve nagrade koje sam dobila mnogo mi znače, i na svima sam zahvalna, jer mene one u neverovatnoj meri podstiču na još bolje rezultate. Ipak, nagrada iz Fonda majora Colovića i titula đaka generacije se nekako izdvajaju. Nagrada majora Stanimira Colovića za mene je više od nagrade – životna lekcija. Priča o čoveku koji nije zaboravio svoje korene, ko je i odakle dolazi i koji je kroz jedno dobro i nesebično delo postao legenda Gimnazije u Zaječaru. A što se tiče titule đaka generacija, to ne treba mnogo objašnjavati, jednostavno je čast biti đak generacije škole sa tako dugom i bogatom tradicijom i sa tolikim brojem izvanrednih učenika.
5. Pomenuli smo brojna takmičenja i vannastavne aktivnosti u koje si zaista uložila veliki trud, ali koliko je uloga profesora bila važna u tvojim dostignućima? Da li su oni bili ti koji su te motivisali?
Da, pored roditelja, oni su bili ti koji su me usmerili ka obrazovanju. Kao što sam već rekla, imala sam mnogo sreće sa profesorima i u osnovnoj i u srednjoj školi. Sa njima sam izgradila mnogo dublje odnose od odnosa učenik-profesor, koji su me oplemenili. Znam da ovo pišem za sajt Gimnazije, ali ne mogu da ne pomenem svoju nastavnicu sprskog iz osnovne škole, Aleksandru Ivković, koja je moj veliki uzor i inspiracija, zbog koje sam zavolela srpski jezik i književnost, i uz koju sam stekla poseban način gledanja na život. U gimnaziji sličnu ulogu je odigrala profesorka istorije Suzana Tomić, uz koju sam shvatila koliko mogu i za šta sam sposobna. Mnogo sam joj zahvalna na svom trudu koji je uložila u mene, i na svemu što me je naučila. Naravno, tu je i profesorka srpskog jezika Dijana Lazarević, sa kojim sam postigla najveće uspehe u svom školovanju.
6. Uzevši u obzir to da si učenica društveno-jezičkog smera, jako je interesantna činjenica da ćeš studirati farmaciju. Kako to da nisi odabrala neku od društvenih nauka u kojima se sjajno snalaziš?
Naravno da bih ja najviše volela da se bavim onim za šta sam najtalentovanija, a to je srpski jezik i rad u prosveti. Zato sam i upisala društveni smer. Međutim, za ove četiri godine sam videla da profesori maltene svaku školsku godinu započinju štrajkom zbog svoje teške materijalne situacije, da ljudi koji usmeravaju tuđu decu na obrazovanje sa velikom teškoćom i mnogo odricanja školuju svoju decu, i odlučila sam se za prirodne nauke koje se ipak bolje kotiraju u našem društvu. Meni je žao i zbog toga što sam sigurna da postoji još nadarene dece koji su zaključili isto što i ja, i umesto da odu na profesorske i učiteljske fakultete, otići će na neke sa kojima će ipak sebi i svojoj deci obezbediti normalniji život, a na profesorskim i učiteljskim fakultetima će ostati oni koji te fakultete mogu da upišu tek kada nas na njima nema. Ja sam onda izabrala rad u zdravstvu, kome sam od prvih godina života, uz roditelje, bila naklonjena, i koji smatram najplemenitijim i najčovečnijim. Vratila sam se prvom usmerenju, medicini, ali onda su me roditelji, to jest otac koji je lekar, preusmerili na farmaciju, kao nešto što je bolji izbor za mene. Počela da razmišljam i da zamišljam sebe u farmaciji, i mnoge stvari su mi se svidele, mogućnosti koji mi taj fakultet pruža, oblasti iz koje mi pruža znanja,
human je posao, i sada sam zadovoljna svojim izborom i iskreno se radujem studiranju.
U okviru obeležavanja 53. festivala “Mokranjčevi dani” u Negotinu, učenici i nastavnici naše škole prisustvovali su koncertu Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a, koji su zajedno sa dečijim horovima iz Negotina, pod rukovodstvom Bojana Suđića, izveli “Karminu buranu”. Pored toga, učenici i nastavnici obišli su Muzej Hajduk Veljka, Mokranjčevu kuću i Muzej Krajine.
Поводом акције добровољног давања крви коју Црвени крст Зајечар организује у сарадњи са Службом за трансфузију крви Ниш, одржана је конференција за штампу 17.9.2018.године у просторијама Црвеног крста Зајечар. Акција је намењена пунолетним средњошколцима из Гимназије и Техничке школе и одржаће се 19.9.2018.године у Радул беговом конаку у периду од 9:00 до 14:00 сати. Конференцији су присуствовали директор Техничке школе у Зајечару Горан Станковић, психолози Љиљана Тешановић и Драгана Петровић и ученица Гимназије у Зајечару Кристина Радивојевић, волонтер Црвеног крста Зајечар. Присутни су истакли значај акција добровољног давања крви и хуманости коју том приликом исказује сваки давалац, улогу Црвеног крста Зајечар у дугогодишњим активностима на том пољу и позвали пунолетне средњошколце, њихове родитеље и наставнике као и грађанство да дођу и дају крв.
Анкетирано је 78 ученика. Од тог броја, њих 62 (79% ) уписало је факултет на терет буџета РС, самофинансирајућих има 9 (12% ) а преостали ученици, њих 7 (9% ), нису уписали ниједан факултет или ће покушати у другом уписном року.
Највише матураната уписало је Електронски факултет у Нишу, њих осморо. ФОН је уписало четворо наших ученика, као и Филолошки факултет у Београду. По 3 студента имаће Електротехнички факултет у Београду, Пољопривредни факултет у Београду, Фармацеутски факултет у Београду, Правни у Београду, Билошки факултет у Београду, Технолошко металуршки у Београду и Висока школа за електротехнику и рачунарство у Београду. По 2 ученика уписало је следеће факултете: ПМФ у Београду, Факултет физичке културе у Нишу, Факултет за безбедност у Београду, Факултет политичких наука у Београду, Саобраћајни факултет у Београду, Медицински у Београду, Правни факултет у Нишу и Филозофски у Нишу. По једног студента из наше школе имаће следећи факултети и више школе: Филолошки факултет у Крагујевцу, Висока струковна стоматолошка школа у Београду, Факултет за дизајн у Нишу, Филозофски факултет у Београду, Хемијски факултет у Београду, Машински у Нишу и Београду, Архитектонски факултет у Београду, Технички факултет у Бору, Физички у Београду, Географски у Београду, Виша медицинска школа у Београду, Грађевински у Београду, Висока струковна школа за васпитаче у Пироту, Висока струковна школа за туризам у Београду, Универзитет Сингидунум, Биолошки факултет у Словенији и Факултет традиционалних уметности у Бугарској.
