Спушта се ноћ

    Пуста и тиха, спушта се ноћ. У мојим мислима тад, добијаш моћ. Да мислим на тебе, маштам о нама, А душа ми зебе, немаш ли блама?
    Ближи се година, како те нема, А ова тамна ноћ, пуста и нема. Загашена свећа, заборављена на столу, Изгубљена срећа, сам препуштен болу.
    Ја свирам, певам, играм и пишем, Некада сам више, сада све тише. Не даје мрак, потискује ме ниже, Светлосни си зрак, приђи ми ближе.
    Васкрсење Мирно и полако, поточе тече, Ране од тебе, све више се лече. Тече и време, а ведри се небо, Твоје друштво  није потребно.
    Прво лето без нас сада проводим, И када сам сам, сетим те се понекад. Јер када је ноћ, за жене сам гад. Тада добијам моћ, и друге заводим.
    Многима друштво правим ноћу, и живим тај сан. Ниједна нема то што хоћу, тврђи ми је длан. Тако ходам и сањарим, маштам о љубави тој, Нову шансу у себи гајим, јер више нисам твој.
    Лако је волети и разум изгубити, Па растати се и живот погубити. Срећа је наћи утеху у тузи, Завршено је све у последњој сузи.
                                                     Михајло Буковић IV1
Podeli:

Trackback from your site.

Ostavite komentar