Наталија Танић
Наталија Танић је ученица 4. разреда природно-математичког смера Гимназије у Зајечару. Основну школу ,,Ђура Јакшић” завршила је као добитник Вукове дипломе и ђак генерације. Такмичила се највише из друштвених наука према којима гаји велику љубав. Током школовања у зајечарској гимназији наставила је да се такмичи и да учествује у ваннаставним активностима. Све ово је, каже Наталија, учинило да много напредује и представи себе у најбољем светлу.
Твој рад, залагања, посвећеност и остварени резултати током образовања у овој школи су препознати и крунисани наградом из Фонда мајора Цоловића. Шта за тебе ова награда представља?
Ова награда је од изузетне важности за мене и подстиче ме да наставим са својим ангажовањима у ваннаставним активностима. Заиста се осећам почаствовано као добитник ове престижне награде.
Како изгледа пут до освајања ове награде?
На путу су се налазе многобројне препреке, међутим, трудила сам се да их све заобиђем и испуним своје жеље и циљеве. Било је тешких тренутака, али када жељена награда доспе у руке, све остало се заборави. Осећај који се пробуди у вама када на ранг листи видите своје име при врху је непроцењив.
Свака награда би требало да донесе нове подстицаје. Какву мотивацију за будући рад ти даје ово постигнуће?Слажем се, свака награда која се освоји, било на општинском или међународном такмичењу, представља велику мотивацију за даљи рад и из личног искуства могу потврдити да се та мотивисаност и жеља за напредовањем и успехом, све више повећавају, како време пролази.
Твоје гимназијско школовање се приближава крају. Шта желиш да поручиш будућим ученицима ове школе и неким новим добитницима ове награде?
Желим да им поручим да се опробају кроз такмичења и друге активности ван редовне наставе. На тај начин ће много напредовати, стећи нова сазнања, вештине, и, пре свега, искуства која ће им сигурно веома значити у будућности. Једноставно, сматрам да читањем и учењем оплемењујемо своју личност, проширујемо видике, а оно што је најважније, постајемо бољи људи. Издвојила бих и једну реченицу коју одавно знам и која ме из дана у дан све више инспирише. Једном приликом ју је изјавио Салвадор Дали и она гласи:,,Интелигенција без амбиције је попут птице која нема крила.” Надам се да ће ова реченица мотивисати будуће ученике и добитнике награда, као што је мене.
Чему те је похађање ове школе највише научило и у чему ти је највише помогло?
Захваљујући образовању у Гимназији своја интересовања сам усмерила и надоградила на најбољи могући начин. Професори су препознали моју заинтересованост за друштвене науке и од самог почетка су ми помагали у припремању истраживачких радова, такмичења и конкурса. Добијала сам мноштво прилика да унапредим своја постојећа знања и прикажем како себе, тако и школу и град, у најбољем светлу.
Теодора Лазаревић и Ђурђа Видановић
 |
Trackback from your site.