Идеали савременог човека
Зашто сте се пробудили јутрос? Која вам је била мотивација да напустите топлину свог кревета, стана, куће и искорачите напоље на тачно једанаест степени? Да ли сте то желели, или нисте много ни размишљали о својим поступцима? То радите свакога јутра, па зашто би ово било иоле другачије?
Устаћете, искључити аларм, укључити шпорет како бисте скували кафу која ће вас, надате се, припремити за дуг и напоран дан на послу. Да ли имате времена за доручак, то већ зависи од броја одложених аларма овога јутра. Немате. У журби напуштате дом док преиспитујете себе да ли сте понели све неопходне ситнице и које вас обавезе чекају данас. Тако вам цео дан и прође у обавезама и журби. Како дан, тако и недеља, месец, година, живот. На крају умрете и не знате зашто сте живели, за шта сте се борили. Знате? За породицу, посао, каријеру, боље сутра – кажете? Где сте на том путу ка успеху постали роб своје рутине и изгубили стварну жељу за животом? Када сте последњи пут обедовали са својом породицом, смејали се до бола у стомаку и потпуно безбрижни прошетали парком? Да ли сте уопште и волели у скорије време или се држите оне Балашевићеве: „Што их више заволиш – више ти њих недостаје“? Ретка је данас љубав. Нећете је видели на улицама, па чак ни у спаваћим собама. Мада, можда је случајно уочите ако се увече прошетате кејом и сретнете младе које још увек није завртео механизам суровог капитализма и исцрпео последњу кап креативности, иновативности и воље из њих.
Ви немате места за промене, или бар тако мислите. Потребно вам је да задржите своје радно место како бисте задовољили основне потребе своје породице и евентуално, за три месеца, купили нову веш машину, јер ова је већ стара и не испире веш како треба. И тако, на крају се све своди на краткорочне циљеве, наиспуњене жеље и недосањане снове. Виших циљева нема, осим ако ту не убрајате оне да упишете дете на факултет и коначно отплатите стамбени кредит.
Желим вам свим срцем да себе не препознајете у претходним реченицама. Међутим, знам да вам је читајући ово, бар једна особа која потпуно одговара дескрипцији, прошла кроз главу. Одговорите себи искрено на сва питања која сам вам поставила, а лампице ће се саме упалити и спознаћете да постоји нешто изнад монотоности свакодневнице и изнад вас самих. Нешто у шта треба веровати да би живот имао смисла. Сами одлучите шта је то за вас, ја сам рекла шта никако не би требало бити.
Јована Првуловић IV3
 |
Trackback from your site.